• Decrease font size
  • Reset font size to default
  • Increase font size
Почетна страна Вести Дојл необавештен о наоружавању муслимана
Дојл необавештен о наоружавању муслимана Штампа Ел. пошта
Написао Танјуг / Pressonline   
среда, 26 мај 2010 21:25

ХАГ  26. 05. 2010 Танјуг

Бивши председник Републике Српске Радован Караџић изјавио је данас на суђењу у Хашком трибуналу да је почетком 1992. године у Босни и Херцеговини било 120.000 наоружаних муслимана, о чему је сведок оптужбе, пуковник ирске војске у пензији Колма Дојла рекао да нема сазнања

Током унакрсног испитивања Дојла, мировног посматрача током ратних сукоба у Босни и Херцеговини, Караџић је рекао да је наоружавање муслимана била последица тајног ратног савеза између Фрање Туђмана, Милана Кучана и Алије Изетбеговића против Југославије и ЈНА.

Караџић је сведока оценио као нерелевантног - јер није знао ништа о ситуацији која је претходила директним сукобима иако је био посматрач у то време, и замерио му због пристрасности приликом извештавања о ситуацији на терену.


Дојл је у лето 1992. био лични изасланик лорда Питера Карингтона - председника међународне конференције о Југославији. Претходно, с јесени 1991. Дојл је био шеф посматрачке мисије тадашње Европске заједнице у главном граду БиХ.

Бивши поматрач је навео да не зна када су тачно муслимани почели да стварају оружану формацију, али да му је у босанском председништву скренута пажња на постепено наоружавање босанских Срба оружјем које није етикетирано и долази у камионима ЈНА.

Дојл је истакао да је према његовим сазнањима највећи део опреме, као и људства из ЈНА отишао на српску страну - око 80 одсто ЈНА су постале јединице босанских Срба и то је, према речима Дојла, изазивало забринутост у Европској заједници.

Дојл је више пута истакао да није био обавештен о постојању и дејствима паравојних формација босанских Хрвата и муслимана у Сарајеву јер, како је навео, није могао да зна "за све шта су сви радили са свих страна јер је град је био под опсадом без слободе кретања".

Сведок је рекао да је данас први пут чуо за допис генерала Милутина Кукањца Изетбеговићу којим га позива да прекине дејства муслиманских паравојних формација.

Караџић је прочитао то писмо у ком Кукањац пише да су у ноћи између 17. и 18. априла 1992. "ваше зелене беретке извршиле напад на фабрику у Вогошћи... и да је следећег дана у Коњицу све блокирано...затим да су беретке напале Војну индустрију Игман..." У писму Кукањац подсећа Изетбеговића да су склопили 12. априла 1992. договор о примирју, као и да је он (Изетбеговић) истог дана издао наређење да се крене са директним нападима на Србе и друге недужне грађане.

Дојл је рекао да не зна ништа о тим догађајима, и поновио да је "18. април био дан када су босански Срби напали минобацачима Радио телевизују Сарајево".

Одговарајући на питања Караџића, Дојл је рекао да је у Сарајеву "било елемената коју су се борили да одбране град, али да је град гранатиран са околних обронака".

Навео је да не зна ко је држао коју позицију, ценећи да је највише било босанских Срба, јер су они имали тешку артиљерију и минобацаче...

Тврдећи да је све радио непристрасно, Дојл је испричао да је у више наврата одбио да се сллика и снима камером са спрским званицницима, јер није желео да се то искористи у политичке сврхе и погрешно протумачи, као када му је Биљана Плавшић организовала прославу рођендана на Палама.

Мировни посматрач је такође оценио да је подизање барикада у Сарајеву било последица резултата референдума у БиХ 1992., док је Караџић тврдио да је то иницирало убиство српског свата 29. марта 1992. у Сарајеву, јер, како је навео, резултати су били "свуда у Босни, а барикаде само у Сарајеву".

Подизање барикада уследило је након јако кратког времена (у року од два дана) од убиства свата, односно резултата референдума, рекао је Дојл и оценио да је њихово постављање било пранирано раније.

Он је додао је да му је чудно то што су барикаде подигнуте само због убиства на свадби, а да је низ услова које је поставила српска страна касније требало да се испуни да се оне склоне.

Караџић је устврдио да су тензије и БИХ постојале и раније, а да убиство срспког свата резултат дуге напетости које су изазвале преваре и политичке игре које је муслиманско руководство изводило против Срба.

Дојл, који није знао да одговори на низ Караџићевих питања о муслиманским и хрватским војним паравојним формацијама које су, како је тврдио Караџић, биле присутне свуда у граду, напоменуо је да су муслимани поставили своје барикаде "јер су се плашили".

"Чули су да у град долазе четници и Аркан", посведочио је Дојл о својим раговорима са сарајевским муслиманима.

Први председник Републике Српске коме се суди за геноцид и ратне злочине у БИХ питао је поред осталог бившег посматрача да ли зна да су "Зелене беретке" током марта 1992. окупирале телевизију у Сарајеву, и да су одатле "диктирали вести", иако телевизија није смела да буде легитимни циљ, на шта му је Дојл одговорио да о томе не зна ништа.

Караџић је желео је да зна и да ли је Дојл чуо за Хрватске оружане снаге (ХОС), паравојну формацију у Сарајеву , која је како је навео бацала гранате и на Србе и на муслимане...

"Нико ми на то није скренуо пажњу. Нисам видео ни 'Зелене беретке' ни већу количину наоружања. Ниједна од страна ме није о томе обавестила", навео је Дојл.

Он је истакао да је као посматрач заступао непристрасан став, јер "када би почео да извештавам о опасности за једну од страна, појавила би се сумња да радим за њу", објаснио је Дојл.

Сведок такође није знао да се Рамиз Делалић Ћело, који је убио српског свата, тиме хвалио на телевизији током априла - како је убио свата када је у колони видео српску заставу, наводећи да је чуо да је био криминалац и да је убијен после рата.

"Приватам да је његово хапшење било један од услова за успешне преговоре међу зараћеним странама, и не верујем да је то неко оспоравао", навео је сведок. Суђење се наставља сутра.

Извор: Рressonline, 26. мај 2010, интернет издање

 

Прочитајте

Радован Караџић

Архива

< мај 2010 >
н п у с ч п с
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 27 28 29
30 31          

Помоћ за Републику Српску