• Decrease font size
  • Reset font size to default
  • Increase font size
Почетна страна Вести Наставак суђења Караџићу
Наставак суђења Караџићу Штампа Ел. пошта
Написао РТРС   
понедељак, 26 април 2010 15:09

11:49 |    26/04/2010 | Извор: РТРС

Суђење бившем предсједнику Републике Српске Радовану Караџићу настављено је јутрос у Хашком трибуналу унакрсним испитивањем америчког амбасадора Херберта Окуна, четвртог свједока оптужбе.

Окун је почетком 90-их био замјеник специјалног изасланика генералног секретара УН за бившу Југославију Сајруса Венса и у том својству је у више наврата разговарао са представницима сукобљених страна, укључујући оптуженог Караџића.

Повом Караџићеве сугестије да је за Србе у БиХ дјеловање група које су заступале идеје исламског препорода и подржавале исламску револуцију у Ирану могло да буде разлог извјесне бриге, Окун је рекао да је то била "претјерана забринутост, која може да произађе из било чега што има везе са религијом".


"Комунистички режим је атеистички и забрањивао је све што има везе са религијом", рекао је Окун.

Упитан да ли му је Алија Изетбеговић икада објелоданио своје намјере о оснивању исламске републике БиХ, са исламским законима, Окун је одговорио да ни Изетбеговић ни други муслимански руководиоци са којима је имао контакте то нису рекли.

"Харис Силајџић је потпуно секуларизован, а Ејуп Ганић, који је за члана Председништва изабран као Југословен, а затим се изјаснио као Муслиман, такође је био веома секуларно оријетнисан", рекао је Окун.

Он је констатовао да Изетбеговић никада није скривао своју религиозност, као што то није чинио ни Џорџ Буш млађи, који је за себе говорио да је препорођени хришћанин.

"То се дешава у политичкој историји", констатовао је Окун.

Према Окуновом тумачењу, екстремистичке идеје могу да буду разлог за узнемирење ако њихови заступници имају власт или већину у странци, јер "свугдје постоје екстремна љевица и десница".

"У случају БиХ, 1990. и 1992. Муслимани нису имали војску, ништа ни налик на војне јединице и били су у мањини у односу на босанске Србе и босанске Хрвате, који су иза себе имали огранизоване државе. Шансе да се овакве идеје остваре, биле су минималне", истакао је Окун.

На питање када је, према његовој процјени, Странка демократске акције (СДА) показала да је спремна за рат, Окун је одговорио да су се "они надали да ће избјећи рат", да "није видио никакве показатеље активних припрема за непријатељства, али да их је видио на другој страни".

Окун није могао да потврди Караџићеве наводе о оснивању тајног савјета за одбрану Муслимана и формирању Патриотске лиге, почетком 1991. године, а на чијем је челу био Изетбеговић.

Упитан да ли је увијек вјеровао Изетбеговићу, Окун је одговорио да никада не вјерује никоме у потпуности.

Амерички амбасадор Херберт Окун негирао је данас пред Хашким судом тврдњу некадашњег предсједника Републике Српске Радована Караџића да се он залагао "не за подјелу, већ за трансформацију БиХ", јавио је дописник Срне из Хага.

"Оно што сте Ви назвали трансформацијом, у ствари је подјела", рекао је Окун Караџићу у наставку унакрсног испитивања.

Окун је додао да су циљеви Караџића и Мате Бобана "били да имају властите јединице у БиХ". На Караџићеву сугестију да би то биле јединице као Каталонија у Шпанији, Окун је одговорио да су њихови ставови били "много екстремнији и више одговарали ставовима ЕТЕ у Баскији".

Окун је рекао да су Срби у БиХ тражили да имају право вета које би се примјењивао чак и на уставне принципе. Поводом Караџићеве тврдње да то право "није тражено само за Србе", Окун је рекао: "Ви сте били очарани идејом да и друге заједнице то право имају, јер би то само даље нарушило централну владу".

Окун је нагласио и да се сјећа да су за Караџића најважније биле карте и коридори, као коридор Београд - Бањалука.

На питање да ли је имао информацију о плану муслимана да се "Срби избаце из цијеле БиХ", Окун је одговорио да му је било ''познато да је на неким малим подручјима дошло до малтретирања Срба''.

"То су више чинили Хрвати него муслимани, и знали смо да је постојала разлика у поступцима Срба и муслимана у БиХ", рекао је Окун.

Окун је потврдио да се сјећа да је у јесен 1991. године Караџић од Алије Изетбеговића тражио да "јасно каже да Исламска декларација није његов програм и да је се одрекне". Он је нагласио да је у Странци демократске акције (СДА) било и других струја, и да су Харис Силајџић и Ејуп Ганић били секуларисти, а јесу имали пуно утицаја у странци.

На Караџићево питање "да ли је било могуће спровести мањинску политику, односно да ли се залагање СДА за унитарну БиХ могло сматрати политичким насиљем", Окун је одговорио да је то "прејака изјава".

"Жеља за јединственом државом била је основни циљ и фундаментално полазиште за циљеве босанских муслимана. Они то нису могли постићи ни ратом нити у преговорима. Није било могућности да се тај муслимански циљ оствари, осим војном побједом, а то никад није постигнуто, ни 1991. нити 2010. године", рекао је Окун.

С.В.

Извор: Радио телевизија Републике Српске, 26. април 2010, интернет издање

 

 

 

Прочитајте

Радован Караџић

Архива

< април 2010 >
н п у с ч п с
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 27 28 29 30  

Помоћ за Републику Српску