• Decrease font size
  • Reset font size to default
  • Increase font size
Почетна страна Вести Сутра крај уводне речи оптужбе без присуства Караџића
Сутра крај уводне речи оптужбе без присуства Караџића Штампа Ел. пошта
Написао БЕТА / PRESS onLine   
недеља, 01 новембар 2009 14:10

ХАГ  01. 11. 2009 Бета

Тужиоци на суђењу бившем председнику Републике Српске Радовану Караџићу, оптуженом за геноцид над несрбима у БиХ, сутра ће пред Хашким трибуналом окончати уводну реч у одсуству Караџића који се брани сам

Караџић бојкотује почетак суђења зато што му, како тврди, суд није дао довољно времена да се припреми за процес.

 

 

Прошлог уторка, судско веће председавајућег О Гон Квона (O-gon Kwon) протумачило је да се непојављивањем у судници Караџић одрекао права да присуствује суђењу, после чега је процес започео уводном речју тужиоца Алана Тигера (Tieger). Судије су више пута упозориле Караџића да му могу наметнути браниоца, ако настави да омета процес.

Када тужилац оконча уводну реч, која по тумачењу судског већа није део доказног поступка, суђење, међутим, неће моћи да буде настављено извођењем доказа против Караџића све док он или други заступник одбране не буде присутан у судници.

Уместо исказа првог сведока оптужбе, судско веће је, стога, за уторак, 3. новембар, заказало расправу о томе како наставити поступак.

Као теме о којима судије траже мишљење страна, Квон је навео: "Могућност да се суђење настави без присуства оптуженог или заступника одбране; наметање браниоца; постављање 'пријатеља суда' (amicus curiae) и могућност прекида суђења да би се постављеном браниоцу дало време да се припреми".

После те расправе судско веће ће донети одлуку на који ће начин процес бити настављен. Одбрана ће, како су наговестили Караџићеви правни саветници, учествовати у тој расправи на начин који буде сматрала примереним.

У уводној речи прошле недеље, тужилац Тигер је нагласио да је Караџић био врховни командант војске која је починила етничко чишћење Муслимана и Хрвата у великим деловима БиХ, терорисала цивиле у Сарајеву и починила геноцид над 7.000 Муслимана у Сребреници.

"Караџић је истовремено био архитекта политике на којима су ти злочини утемељени и врховни командант снага које су те злочине починиле", рекао је тужилац Тигер.

Караџић је у две тачке оптужен за геноцид над несрбима у Сребреници и још седам босанских општина, а у преосталих девет тачака за прогон, истребљење, убиства, депортације, нехумана дела, терорисање и незаконите нападе на цивиле и узимање међународних талаца током рата у БиХ 1992-95. Оптужница против Караџића усредсређена је на: етничко чишћење Муслимана и Хрвата широм БиХ 1992-95; кампању терора над цивилима током опсаде Сарајева у истом периоду; узимање УН особља за таоце у мају и јуну 1995, те геноцид у Сребреници у јулу 1995. Одлуку да бојкотује почетак процеса, Караџић је образложио тврдњом да није имао довољно времена да се припреми за процес. Он је раније био наговестио да би за суђење био спреман у мају или јуну идуће године, али је Трибунал одбио његов захтев за одлагање, утврђујући да је 15 месеци било довољно за припрему процеса.

Од када се, крајем јула прошле године, нашао у притвору у Схевенингену, Караџић је тврдио и да Трибунал нема право да му суди због имунитета који му је у лето 1996. наводно гарантовао тадашњи изасланик САД Ричард Холбурк (Richard Holbrooke).

Трибунал је одбацио његов захтев за обуставу поступка, утврђујући да имунитет пред судом не би имао никакву важност, све и да је доказано да га је Холбрук обећао.

Караџић је недавно од Савета безбедности УН тражио да "спречи суђење" резолуцијом заснованом на његовом наводном споразуму са Холбруком.

Оптужницом, чији је обим смањен ради бржег и ефикаснијег суђења, Караџић је, заједно са командантом Војске РС Рaтком Младићем, означен као кључни учесник у заједничком злочиначком подухвату чији је циљ било трајно уклањање, путем злочина, Муслимана и Хрвата са територија које су Срби сматрали својим широм БиХ.

Поред ВРС, у том подухвату, по наводима оптужнице, учествовале су ЈНА/Војска Југославије, МУП Србије и српске паравојне снаге.

Као "додатне злочиначке подухвате" Караџића и Младића, тужиоци наводе "ширење терора међу цивилним становништвом Сарајева преко кампање снајперисања и гранатирања", затим "елиминисање босанских Муслимана из Сребренице" и "узимање за таоце особља УН".

Учесници у заједничком злочиначком подухвату, заједно са Караџићем и Младићем, били су, према предлогу оптужнице, и Момчило Крајишник, Слободан Милошевић, Биљана Плавшић, Никола Кољевић, Мићо Станишић, Момчило Мандић, Јовица Станишић, Франко Симатовић Френки, Жељко Ражнатовић Аркан и Војислав Шешељ.

Поред геноцида над Муслиманима у Сребреници систематским убијањем око 7.000 мушкараца, Караџићу се оптужницом на терет ставља и геноцид над Муслиманима и Хрватима у општинама Братунац, Фоча, Кључ, Приједор, Сански Мост, Власеница и Зворник.

Намеру да потпуно или делимично униште Муслимане и Хрвате као етничке групе у тим општинама, Караџић и други учесници у злочиначком подухвату остваривали су, по оптужници, прогоном, убиствима и незаконитим притварањем под нехуманим условима хиљада несрба.

Прву оптужницу против Караџића Трибунал је подигао 1995. Караџић је, како су објавиле власти Србије, ухапшен 21. јула прошле године у Београду, а он тврди да су га непознате особе ухапсила 18. јула и три дана држале на непознатом месту, пре него што је био изведен пред истражног судију.

Трибуналу у Хагу Караџић је изручен 30. јула, а у првом појављивању пред судијом, он је одбио је да се изјасни о кривици по тачкама важеће оптужнице. Претпретресни судија Ијан Бономи (Iain Bonomy) у спис је тада, у складу са правилима суда, увео да се Караџић не осећа кривим.


Извор: дневни лист PRESS, 1. новембар 2009, интернет издање

 

 

Прочитајте

Радован Караџић

Архива

< новембар 2009 >
н п у с ч п с
2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30          

Помоћ за Републику Српску