• Decrease font size
  • Reset font size to default
  • Increase font size
Почетна страна Вести Караџић: Запад крив за распад Југославије
Караџић: Запад крив за распад Југославије Штампа Ел. пошта
Написао РТС   
петак, 21 август 2009 19:32
петак, 21. авг 2009, 13:54 -> 15:14

Западне силе давале су, у односу на мир на Балкану, предност својим стратешким интересима међу којима је био и распад Југославије, тврди у интервјуу за „Фајненшел тајмс" бивши председник Републике Српске Радован Караџић.

Бивши председник Републике Српске Радован Караџић изјавио је лондонском „Фајненшел тајмсу" да је већ почео са процесом тражења информација од замаља као што су Немачка, Француска, Велика Британија и Сједињене Америчке Државе које ће, како тврди, показати да су те земље својим стратешким интересима дале предност у односу на мир на Балкану.

Караџић је у писаном интервјуу навео да је, из притвора Хашког трибунала, где чека на почетак суђења за геноцид у Босни и Херцеговини, од Италије и Малте затражио податке о испорукама оружја Армији БиХ.

„Надам се да ће кроз моје суђење народи Босне видети шта су нам учиниле чланице међународне заједнице и како смо били изманипулисани", навео је бивши председник Републике Српске.

„Караџић је одбио да одговори како би окарактерисао масакр над неколико хиљада Муслимана у Сребреници у јулу 1995. године, које су извршиле снаге Републике Српске, нити троипогодишњу српску опсаду Сарајева", пише „Фајненшел тајмс".

Према Караџићевим речима, распад Југославије није био у интересу народа Југославије, већ неких западних сила после смрти председника СФРЈ Јосипа Броза Тита.

Караџић је изразио жаљење због рата у БиХ, али без прихватања личне одговорности и констатовао да је споразум о подели земље на три „националне" јединице требало да поштују лидери Муслимана.

„Рат у Босни је био бескористан. После одбијања Лисабонског споразума 1992. године, Муслимани су 1995. године завршили са истом територијом", изјавио је Караџић.

Караџић је у интервјуу оценио да је високи представник међународне заједнице у БиХ „успео да декретом измени одредбе и дух Дејтонског мировног споразума", али је изразио оптимизам „да позитивне промене могу бити остварене када се у Босну дозволи повратак демократији, уместо диктатури".

Четврти интервју из Шевенингена


Интервју Фајненшел тајмсу четврто је оглашавање у медијим бившег председника Републике Српске Радован Караџића из Притворске јединице МКСЈ, како се званично зове део затворског комплекса које УН користе у хашком кварту Шевенинген.

Први интервју Караџић је дао недуго иза изручења Трибуналу једном холандском листу , да би у последња два месеца уследили и разговори (у свим случајевима у писаној форми) за холандску агенцију АНП, потом Ројтес и јуче Фајненшл тајмс.

До Караџићевог доаска у Хаг, интервју са неким од притвореника је био „мислена именица" за све новинара, а и оно што је „процурело" било је изложено санкцијама МКСЈ, било за притворене било за новинаре.

Слободану Милошевићу је запрећено забраном свих комуникација када је амерички Фокс ТВ успео да га из Шевенингена укључи директно у програм преко притворске телефонске говорнице.

Бањалучка новинарка која је посетила Момчила Крајишника у својству приватног лица, а потом објавила разговор, изгубила је право да поново уђе у Шевенинген.

Караџићеви интервјуи извали су буру негодовања међу Бошњацима, али је Трибунал практично игнорисао те примедбе.

„Интервју који је оптужени Радован Караџић дао агенцији АНП одобрен је од Хашког суда. То значи да су, након провере, одобрена сва питања и одговори. Садржај интервјуа не могу коментарисати", изјавила је тада портпаролка Хашког суда Нерма Јелачић, додајући да ниједан други оптуженик није никада дао интервју док је био притворен.


Извор: РТС, 21. августа 2009, интернет издање

 

У рубрици Захтеви, можете погледати или преузети захтеве за достављање релевантних докумената које је др Радован Караџић упутио државама и међународним организацијама.

 

 

 

Прочитајте

Радован Караџић

Архива

< август 2009 >
н п у с ч п с
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31          

Помоћ за Републику Српску