• Decrease font size
  • Reset font size to default
  • Increase font size
Почетна страна Вести Караџићевом браниоцу прети тужба за непоштовање Трибунала
Караџићевом браниоцу прети тужба за непоштовање Трибунала Штампа Ел. пошта
Написао Политика   
уторак, 21 јун 2016 14:26

Радоша Милутиновић | 21.06.2016 | Политика

Бранилац није именован, али адвокат Горан Петронијевић недавно је обелоданио да Караџић тражи привремени долазак у Србију

Тужилаштво у Хагу затражило је отварање поступка против једног од бранилаца бившег председника Републике Српске Радована Караџића због наводног непоштовања Трибунала, произлази из документа у који је „Политика” имала увид.

Одлука да ли ће тај бранилац, који у документу није именован, бити и оптужен за непоштовање суда биће донета после истраге коју је отворио амерички судија Теодор Мерон, председник судског Механизма, правног наследника Трибунала, у чијој је надлежности процес Караџићу.

Неименованог „чланa тима за одбрану Караџића” Тужилаштво сумњичи да је објавио садржај поверљивог поднеска, којим је сам Караџић, крајем априла, затражио да буде на кратко пуштен на слободу како би у Србији присуствовао помену преминулом брату Ивану.

 


    За непоштовање суда, истим правилником запрећене су глоба до 100.000 евра, затворска казна до седам година или обе.
 

 

У допису судији Мерону, тужиоци наводе да је „члан тима за Караџићеву одбрану доставио поверљиву информацију медијима, откривајући да је Караџић затражио привремено ослобађање како би присуствовао помену брату и да је Влада Србије дала неопходне гаранције”.


Оптужбе за непоштовање суда оптерећују однос Хага и Београда

Оптужбе за непоштовање суда у последње време оптерећују односе Хага и званичног Београда, у којима, парадоксално, после бурних деценија, нема суштински важних отворених питања. До напетости је дошло поводом случаја троје припадника Српске радикалне странке, чије хапшење и изручење Трибунал тражи већ годину и по дана.

Петар Јојић, Вјерица Радета и Јово Остојић оптужени су да су утицали на сведоке у поступку против лидера СРС-а Војислава Шешеља, кога је Трибунал неправоснажно ослободио кривице за злочине у Хрватској, Војводини и БиХ. Виши суд у Београду утврдио је, међутим, да нису испуњени правни услови за изручење, протумачивши да српски Закон о сарадњи с Трибуналом дозвољава само изручења оптужених за ратне злочине.

Подносећи редован извештај Савету безбедности УН, главни тужилац Серж Брамерц је одлуку београдског суда окарактерисао као „скретање Србије с пута пуне сарадње”. И Брамерц и председник Трибунала Кармел Ађијус указали су тада да је та одлука потпуно супротна досадашњој дугогодишњој пракси истог суда и истих судија, по којој су у Хаг били пребацивани и оптужени за непоштовање суда, попут некадашњег шефа ратног штаб СРС-а Љубише Петковића.

Заступник Србије Саша Обрадовић узвратио је, на истој седници Савета безбедности УН почетком јуна, да Србија остаје посвећена пуној сарадњи са судом у Хагу. Та сарадња сматра се условом за отварање преговарачких поглавља о правосуђу и укупни напредак Србије у процесу приступања Европској унији.


Судија Мерон је, практично отварајући истрагу, констатовао да „постоје разлози за веровање да је та особа можда починила дело непоштовања суда тиме што је објавила поверљиве информације”.

Јуче поподне, Мерон је истрагу поверио судији Ајдину Сефи Акају из Турске. Судија може истрагу спровести сам или именовати тужиоца „пријатеља суда” ван хашког тужилаштва, што је досад била пракса.

Иако у документу, у који је „Политика” имала увид, није наведено име осумњиченог браниоца, све јавно доступне информације указују да би то могао бити београдски адвокат Горан Петронијевић.

Петронијевић је, наиме, у изјавама за медије у Србији и региону 26. маја обелоданио да је Караџић затражио „привремени боравак” у Србији ради присуствовања помену у Обреновцу и да су власти у Београду дале гаранције да ће се он вратити у Хаг. Чак је и најавио да ће одлука о захтеву бити донета 31. маја, што се и десило.

Караџић је, претходно, јавно затражио да буде пуштен на слободу у Републику Српску док се не оконча поступак по његовој жалби на неправоснажну пресуду од 40 година затвора коју му је Трибунал, због ратних злочина у БиХ, изрекао 24. марта.

Адвокат Петронијевић је, међутим, први открио садржај одвојеног, поверљивог, Караџићевог захтева, поднетог 28. априла, да му се допусти да присуствује помену брату.

Београдској телевизији Н1, Петронијевић је 26. маја изјавио: „Ради се о новом захтеву, а повод за то је смрт једног од млађе браће доктора Караџића. Природно би требало да се даје 40 дана и то је захтев који је отишао према Судском већу. Да не буде забуне, реч је о дозволи за привремени боравак ради одређених породичних прилика.”

Петронијевић је тих дана опширно о Караџићевом поверљивом захтеву говорио и на бијељинској телевизији БН.

Под насловом „Радована пуштају из Хага – Караџић ускоро на слободи”, таблоид „Курир” је на својој интернет страници пренео, 26. маја, писање руске агенције Спутњик да је „Петронијевић за руску телевизију Цариград рекао да су све гаранције од српских власти већ обезбеђене”.

Покушај „Политике” да од адвоката Петронијевића затражи коментар остао је јуче безуспешан. Из његове канцеларије рекли су нам да је Петронијевић у иностранству „већ десетак дана”. На питање да ли је у Хагу, саговорница је одговорила да „нема информација где је, само да је на путу”, додајући: „Уопште се не јавља кад је на путу, тако функционише.”

Позив „Политике” да о целом случају подробније говори одбио је Караџићев бранилац Питер Робинсон. „С обзиром на то да је у току истрага, не би било примерено да јавно коментаришем оптужбе у овом тренутку”, поручио је он електронском поштом.

Робинсон је, међутим, назначио да ће „Караџићева одбрана у потпуности сарађивати с истрагом”.

Објављивање садржаја докумената који су пред судом у Хагу поднети као поверљиви, судски правилник о поступку и доказима види као „свесно и хотимично ометање спровођења правде”. За непоштовање суда, истим правилником запрећене су глоба до 100.000 евра, затворска казна до седам година или обе.

Због објављивања поверљивог документа из процеса Слободану Милошевићу, бивша портпаролка хашког Тужилаштва Флоранс Артман, на пример, осуђена је 2011. на глобу од 7.000 евра. Пошто је одбила да је плати, суд јој је казну преиначио у седам дана затвора.

Иако су и адвокати кажњавани због непоштовања суда, у пракси Трибунала није се досад десило да бранилац буде оптужен зато што је открио садржај поднеска чију је поверљивост затражио тим чији је члан. Наиме, да ли ће поднесак бити поверљив или не, одлучује страна која га подноси.

Жалбено веће Механизма одбило је, 31. маја, оба Караџићева захтева за привремено ослобађање.

 


http://www.politika.rs/scc/clanak/357602/Karadzicevom-braniocu-preti-tuzba-za-nepostovanje-Tribunala

 

 

 

 

 

 

Прочитајте

Радован Караџић

Архива


Deprecated: Assigning the return value of new by reference is deprecated in /home/karadzi/public_html/modules/mod_blog_calendar/mod_blog_calendar.php on line 25

Deprecated: Assigning the return value of new by reference is deprecated in /home/karadzi/public_html/modules/mod_blog_calendar/helper.php on line 66

Deprecated: Assigning the return value of new by reference is deprecated in /home/karadzi/public_html/modules/mod_blog_calendar/helper.php on line 164

Deprecated: Assigning the return value of new by reference is deprecated in /home/karadzi/public_html/modules/mod_blog_calendar/helper.php on line 165
< јун 2016 >
н п у с ч п с
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 22 23 24 25
26 27 28 29 30    

Помоћ за Републику Српску