• Decrease font size
  • Reset font size to default
  • Increase font size
Почетна страна Вести Како је ухапшен "доктор Драган Дабић"?
Како је ухапшен "доктор Драган Дабић"? Штампа Ел. пошта
Написао B92.net   
четвртак, 31 март 2016 10:55

Извор: четвртак, 24.03.2016. | 10:00 -> 11:25 | B92.net

Радован Караџић је након подизања међународне потернице провео више од једне деценије у бекству. Док је био једна од најтраженијих особа на свету, као доктор Драган Дабић, по Србији је ишао на предавања и трибине. Ухапшен је у јулу 2008. године.

Након подизања две оптужнице Караџић је живео на Палама. Иако је у том тренутку у земљи било 64.000 мировњака НАТО-а, није било политичке воље да се ризикују ни они ни сам мир због хапшења, пише "Гардијан".

Крије се од 1996, а последњи пут је виђен и фотографисан у Хан-Пијеску у јулу те године.

За Караџићем је расписана потерница Интерпола, а влада САД је понудила пет милиона долара за помоћ у хапшењу њега и Младића. Да се преда позвала га је и мајка Јованка након што су им, према њеним речима, угрожени егзистенција и живот.

Као један од главних разлога због којих је Караџић од 1996. до 2008. године успевао да избегне хапшење спекулисало се да је то зато што је склопио тајни споразум са тадашњим америчким послаником за Балкан Ричардом Холбруком.

Према тим наводима, САД су Караџићу гарантовале имунитет од Хага уколико се мирно повуче и не опструира примену Дејтонског споразума (Караџић није био члан заједничке делегације СРС и РС у Дејтону).

Холбрук и други званичници су наравно демантовали да постоји било какав споразум.

“То је потпуна лаж, коју је Караџић годинама ширио преко својих следбеника”, рекао је Холбрук за ЦНН.

Бивши министар иностраних послова РС Алекса Буха тврди да је споразума било и да је постигнут у писаном облику 1996. године, као и да је сличан споразум постигнут и са тадашњом државном секретарком САД Медлин Олбрајт годину дана касније.

Док се Бил Клинтон приближавао свом другом мандату 2000. године видео је хапшење Караџића као стуб свог политичког наслеђа. Специјална јединица у Већу националне сигурности је формирана како би хитно спровела ту операцију, колико год да она коштала.

Осим тога, „Гардијан“ пише да је потрага за „ратним злочинцима Балкана“ садржала највећу употребу специјалних јединица икада – на томе су радиле Делта јединице, Фоке и САС, а Караџић им је био мета број један, као и за ЦИА и МИ6.

„У том тренутку био је најтраженији човек на свету. Лекције научене у лову на њега и његове колеге пренете су на Авганистан, Ирак и потрагу за Осамом бин Ладеном“, наводи „Гардијан“.

Након испитивања људи из Караџићеве близине утврђено је да је он 1999. године напустио Босну и отишао у Србију. Како се наводи, прешао је Дрину бродом преко ноћи - Клинтон је закаснио.

Дејвид Петреус, будући директор ЦИА, био је у то време бригадни генерал, стациониран у Сарајеву. Био је фасциниран методама које специјалне снаге користе и инсистирао је на томе да ноћу иде са њима у рације.

„Једног дана ставио сам га у хеликоптер и обукао га у цивилну одећу“, каже поручник Енди Милани Паули Бродвел, жени која је радила биографију Петреуса. Афера са њом ће Петреусу касније окончати каријеру.

Након пута преко планина источне Босне хеликоптер је наишао на војнике Делта јединице.

„Ушли смо у комби на којем су били црни прозори и могли сте да видите да је као дете у продавници слаткиша“, каже Милани, а преноси "Гардијан".

Петреус и његови људи ненајављено би тако усред ноћи упали у кућу супруге Радована Караџића, Љиљане, у нади да ће затећи нешто, или да ће она после отићи до њега, где год да се крије, да га упозори. Љиљану су пратили где год да је ишла и она је била прва мета дронова за нагдледање, нове играчке САД испробаване први пут у Босни. Није их нигде одвела.

Ловци на Караџића су употребили сваки трик који су знали – претраживали су села на граници БиХ и Црне Горе како би којим случајем наишли на некакву необичну активност, тражили су сателитске антене на старим кућама, гледали новинске огласе...

У једној од најбизарнијих акција војници Делта јединице легли су испред конвоја на планинском путу, док је један био обучен у одело гориле које је претходног дана донето из САД.

Идеја је била да се Караџићеви чувари, познати као Превентива, преваре и успоре возило таман толико да војници из заседе баце на врата специјалну гранату која ошамути путнике. Та операција би постала део историје Делта форс јединице, али се централни играч представе није појавио, пише “Гардијан” позивајући се на књигу “Касапинов траг” Џулијана Борџера.

И први, а како се после испоставило, и последњи пут, информација која је довела до акције је била погрешна - намерно или случајно.

Фама око лажног идентитета и исправа које је користио Радован Караџић на име Драгана Давида Дабића добила је и "румунску" димензију, захваљујући грешци у преводу.

Румунски инспекторат за регистрацију становништва саопштио је да њихове власти нису издале личну карту име Драгана Дабића, како су то јавили поједини медији.

Румунски инспекторат је, наиме, реаговао на вест коју је објавила италијанска новинска агенција Аднкронос, а у којој се, очито грешком, као место у којем је Караџићу издата лажна исправа наводи Румунија, а не српски град Рума, у којем је у међувремену "откривен" извесни Драган Дабић.

Италијанска агенција пренела је, позивајући се на "изворе блиске истражним органима Србије", да је лажни лични документ који је користио Караџић да би прикрио свој прави идентитети "издат у Румунији".

Траг се охладио 2005. године, али је онда Мина Минић чуо да му неко звони. Када је отворио врата видео је високог човека густе браде и дуге седе косе везане у реп.

„Изгледао је као монах који је урадио нешто лоше некој калуђерици“, рекао је Минић касније.

То је био Караџић, испробавао је нови индентет који су му дали његови симпатизери међу српским обавештајцима, пише “Гардијан”. Представио се као Драган Дабић, терапеут који се развео од жене и управо вратио из Њујорка.

Живео је у Улици Јурија Гагарина на Новом Београду, а “локални клинци звали су га Деда Мраз, фини човек који би увек стао и попричао са њима на путу до продавнице”, додаје се у тексту.

Иначе, једна од његових комшиница са спрата била је жена која је радила за Интерпол и чији је посао био да координише лов на међународне бегунце као што је Караџић.

Све више је веровао у поузданост своје маске, па је тако слободно шетао улицом и почео да посећује бар „Луда кућа“. Маску му је на крају разоткрила грешка његовог брата Луке на пролеће 2008. године. Позвао је Дабића са старе СИМ картице коју су пратили људи који су га јурили. Сумњив податак је прослеђен до БИА.

У мају је један од њихових људи позван да истражи примаоца позива са те картице. После неког времена и сам Караџић је знао да га прате.

Његов адвокат Света Вујачић је рекао да је Караџић почео средином јула да примећује непозната лица иза њега на степеницама његове зграде или у „Лудој кући“.

„Знао је да је окружен“, рекао је Вујачић.

Радован Караџић летовао је 2006. године на острву Чиову код Сплита, под именом Драган Дабић, писала је “Слободна Далмација”.

Породица која му је изнајмила апартман желела је да остане анонимна, али су потврдили да су у лику мушкарца са седом косом и брадом и наочалриа с великом диоптријом препознали свог бившег госта.

Провером у књизи гостију из 2006. пронашли су име Драгана Дабића, а прерушени Караџић је на Чиову боравио десетак дана и у апартману је био сам.

Понашао се попут осталих туриста, излазио је, шетао се и купао на плажи у близини апартмана, наводе извори листа и присећају се и догађаја за време Караџићевог обиласка цркве Узвишења Светог Крижа.

"Црква је нова и заиста прелепа, што ни њему није промакло. Домаћинима је стога у неформалном разговору рекао: Леп вам је храм, након чега се одмах, уз извињење, исправио казавши како им је 'добра црква"', присећа се извор “Слободне Далмације”.

У књизи Џулијана Борџера описано је и само хапшење Радована Караџића.

Током ноћи 18. јула 2008. човек познат као Драган Дабић изашао је из улаза број 267 у Улици Јурија Гагарина. На себи је имао светлоплаву мајицу и сламени шешир. Носио је пластичну кесу, једну торбу за продавницу и ранац. Све је деловало пуно.

Прошетао је до оближње аутобуске станице, где су му се ускоро придружио један човек - агент БИА. Ушли су у аутубос, Дабић је сео напред, његова сенка неколико седишта позади. У једном тренутку у аутобус су ушла и четворица полицајаца - двојица напред, двојица позади. Нашли су се на средини, а људима у аутобусу су показивали своје значке и тражили карте.

Старац са сламеним шеширом је по џепу тражио своју карту када га је полицајац ухватио за руку.

„Доктор Караџић?“, питао је полицајац.

„Не, Драган Дабић“, одговорио је човек.

„Не, Радован Караџић“, навео је полицајац.

„Да ли су ваши надређени свесни шта радите“, питао га је човек са сламеним шеширом.

„Да, потпуно“, одговорио је он.

Медији су прво јављали да је Караџић ухапшен на потезу од Кошутњака до Топчидера. Онда је стигла вест да је ухапшен на Врачару, па да је пронађен на Космају.

Иначе, било је информација да је ухапшен још у мају 2007. године у Бечу, где је живео са хрватским пасошем под именом Петар Глумац, као и да је аустријска полиција разговарала са њим због случаја самоубиства у области у којој је живео, али да га нису препознали.

Упитан које су све опције постојале за БиХ и да ли се рат могао избећи Караџић је рекао да је најбоља опција била опстанак Југославије, да је то било и становиште (муслиманске странке) СДА све до краја јануара 1991, а да се онда нешто десило са Алијом Изетбеговићем, "трпео је неке притиске и СДА је кренула силовито и насилно ка независности".

"Дубоко жалим због рата, али то није био наш избор", рекао је Караџић у интервјуу за Ројтерс.

Караџић је рекао да "не жали због своје улоге", као и да "није желео јавну функцију, али кад је имао, извршавао је дужности у најбољем интересу народа који ми је у срцу".

"Жалим због онога што се догодило током рата у Босни - изгубљено је много живота, патњи људи припадника свих народа и разарања породица и имовине", навео је он.

"Највише сам поносан што сам извршавао своје дужности а да нисам тражио личну корист", навео је Караџић у писаним одговорима из притворске јединице Хашког трибунала.

"Мој допринос историји ће моћи да се процени када прође много времена", навео је Караџић, додајући да он сам о томе не треба да суди.

Караџић је, према првим званичним информацијама, ухапшен у аутобусу на линији 73 и то 21. јула 2008. године око 21 час. Његов адвокат Светозар Вујачић је након тога истакао да то није тачно и да је он ухапшен 18. јула.

Није пружао отпор, капом му је одмах прекривено лице, а очи су му откривене тек када се нашао у притвору у некој просторији на непознатој локацији. Званично саопштење из канцеларије тадашњег председника Бориса Тадића издато је 22. јула.

Одмах након хапшења у Београду је организован протест на којем је било неколико хиљада људи. Током сукоба на протесту повређено је 40 особа, углавном полицајаца. Хапшење Караџића изазвало је велику реакцију домаћих и светских медија који су истицали да је његово хапшење један од главних услова за напредак Србије ка ЕУ.

Караџић је затим изведен пред истражног судију Већа за ратне злочине Окружног суда Милана Дилпарића, чиме је започео процес за његово пребацивање у Хаг.

На конференцији за штампу 22. јула 2008. године председник Националног савета за сарадњу са Хашким Трибуналом Расим Љајић и тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић потврдили су Караџићев идентитет.

Утврђено је да је лична карта на име Драгана Дабића издата у Руми, као и да су сви подаци из личне карте идентични, само је слика другачија.

Дабић је током година учествовао на неколико јавних предавања у Србији, а радио је и као сарадник листа „Здрав живот“. Горан Гојић, уредник тог листа, изјавио је да је шокиран чињеницом да је објављивао текстове човека оптуженог за ратне злочине.

"Долазио је и комуницирао је са мном лично и баш је интересантно да ја нисам уопште у том човеку... Ни на крај памети ми не би било да је то Радован Караџић. Нити смо причали о политици, нити ишта слично, знате", каже Гојић. Иначе, Караџић је у Сарајеву завршио медицинску школу, после и медицински факултет, а део школовања провео је у САД и Данској.

У интервјуу за Радио Холандију у фебруару 2011. године изјавио је да би волео да је Србија профитирала од његовог хапшења, али да међутим није од тога имала никакву корист.

Након што је тадашња министарка правде Снежана Маловић потписала одлуку о изручењу, Караџић је 30. јула 2008. године у 3.45 изведен из зграде Окружног суда у Београду и пребачен на аеродром „Никола Тесла“. Авионом Владе Србије је прво пребачен у Ротердам, где је стигао око 6.30 ујутру, а потом је хеликоптером пребачен у затвор у Схевенингену.

Дан касније први пут је изведен пред Судско веће Хашког трибунала, којем је председавао судија Алфонс Ори из Холандије. Караџић се тада изјаснио да није крив ни по једној тачки оптужнице.

Током обраћања суду бивши председник РС истакао је, како је рекао, нерегуларности приликом хапшења, потврђујући да је ухапшен три дана пре него што је то објављено.

Осим тога, рекао је да је намеравао да се преда у периоду од 1996. до 1998. године, али да се плашио за сопствену безбедност након споразума са Холбруком. Веровао једа желе да га ликвидирају, а не да му суде.

Оптужницом хашког тужилаштва Караџић се терети за геноцид, умешаност у геноцид, ликвидације, убиства, кажњавања, депортацију, нехумане акте и остале злочине почињене према муслиманима, Хрватима и осталим цивилима - несрбима у Босни и Херцеговини током рата у тој бившој југословенској републици.

Споразум са Холбруком биће узет у обзир као олакшавајућа околност уколико буде проглашен кривим.

Судско веће Трибунала у Хагу прихватило је у већем делу измењену оптужницу коју је Тужилаштво поднело против Караџића у септембру 2008. године. Караџић се сада, осим за геноцид у Сребреници, оптужује за исти злочин почињен у већем делу БиХ, као и за злочиначке подухвате, са посебним освртом на опсаду Сарајева.

Према новој оптужници Хашког тужилаштва, Радован Караџић терети се по две тачке за геноцид, што је јединствен случај у пракси Трибунала. Судско веће потврдило је оптужницу која Караџића терети за геноцид у Сребреници, али му на терет ставља и геноцид у Фочи, Брчком, Зворнику, Санском Мосту, Вишеграду и у још неколико градова, као и још девет тачака које се односе на прогон, депортације, убиства и нехумана дела.

 

http://www.b92.net/info/vesti/tema.php?yyyy=2016&mm=03&nav_id=1111350

 

 

 

 

 

 

 

Прочитајте

Радован Караџић

Архива

< март 2016 >
н п у с ч п с
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30    

Помоћ за Републику Српску