• Decrease font size
  • Reset font size to default
  • Increase font size
Почетна страна Вести Свједоци: Бошњаци блокирали Бијељину барикадама
Свједоци: Бошњаци блокирали Бијељину барикадама Штампа Ел. пошта
Написао Агенције   
четвртак, 21 март 2013 17:59

Бета, Срна - 21.03.2013 17:35

ХАГ - Свједоци одбране Живко Филиповић и Душан Спасојевић изјавили су данас на суђењу Радовану Караџићу пред Хашким трибуналом да су у прољеће 1992. сукоби у Бијељини избили зато што су муслимански екстремисти град блокирали барикадама.

Филиповић, тада замјеник команданта Територијалне одбране, и Спасојевић, полицијски инспектор, посвједочили су да је Странка демократске акције организовала и наоружала паравојне формације које су 31. марта 1993. подигле барикаде на бијељинским улицама, а на вишеспратнице поставиле снајперисте.

 

Караџић (67), тадашњи лидер Српске демократске странке, оптужен је, између осталог, за прогон Бошњака и Хрвата из 20 општина у БиХ.

По оптужници, српске паравојске, предвођене јединицом Жељка Ражнатовића -Аркана, почетком априла 1992. су насилно преузеле контролу над Бијељином, убивши притом 48 цивила.

Одговарајући на питања тужилаца у унакрсном испитивању, свједок Филиповић је, међутим, потврдио да су прије сукоба Срби блиски Српској радикалној странци бацили бомбу на кафић "Истанбул". Један од Бошњака затим је са коња покушао да баци бомбу на кафић "Србија" у којем су се окупљале присталице радикала.

Потврђујући да су жртве у Бијељини изазвале паравојне формације Жељка Ражнатовића-Аркана и ЉУбише Савића-Маузера и муслиманска Патриотска лига, свједок је рекао:

"Припадници Патриотске лиге први су поставили барикаде и снајпере, а ови остали били су учесници рата - склањали су барикаде".

Пошто му је заступница оптужбе показала фотографију Ражнатовићевих паравојника који шутирају тијела цивила на тлу, Филиповић је потврдио да су то "аркановци", али није могао да идентификује ни цивиле, ни мјесто догађаја.

Ражнатовић је, по свједоку, био човјек кога су се плашили Срби, а нарочито Бошњаци. Негирао је, међутим, да су Ражнатовића у Бијељину позвале локалне власти, тврдећи да су то учинили "радикали и његови људи".

На питање о протјеривању стотина Бошњака које је спроводио Ражнатовићу близак Војкан Дјурковић, Филиповић је одговорио да "није било притиска" за исељавање.

Дјурковић је, по Филиповићевим ријечима, касније пред судом ослобођен оптужби за прогон, након што су Бошњаци свједочили да им је он "помогао да пређу" на муслиманску територију.

Свједок Спасојевић изјавио је да је полиција чинила све да спријечи сукобе и да је одмах ухапсила особу која је бацила бомбу на кафић Истанбул.

За половину жртава посвједочио је да су страдале на барикадама, "пружајући отпор".

Тужитељка Катрина Густафсон  тврдила је, у унакрсном испитивању, да, насупрот извјештајима полиције, муслиманске снаге никада нису контролисале цио град и да барикаде нису уклонили "самоорганизовани грађани", већ првенствено Ражнатовићева паравојска. "Не бих се сложио с вама", одговорио је свједок.

Позван да објасни зашто у полицијским извјештајима нису наведене околности под којима су страдали цивили, укључујући жене, Спасојевић је рекао да не зна.

Свједок је потврдио да поступак против починилаца убиства двије муслиманске породице у септембру 1992. није био покренут до 2002.

Прихватио је, након што му је тужитељка цитирала полицијски документ, да су припадници резервне полиције добили задатак да тијела убијених на обали Дрине баце у ријеку, али да је то неко већ учинио прије њих.

Спасојевић је изјавио и да је послије рата у БиХ био члан полицијске комисије која је утврдила да су "Муслимани лажно тврдили да је у Сребреници убијено 8.000 људи" тиме што су у "невине жртве" убројали "војнике погинуле у пробоју" или ранијим борбама. Тај извјештај, по свједоку, МУП Републике Српске одбио је "под притиском међународне заједнице".

Суђење бившем предсједнику Републике Српске биће у Хагу настављено сутра, исказом сљедећег свједока одбране.

 

Генерал Крстић мора да свједочи у одбрану Караџића

Претресно вијеће Хашког трибунала одбацило је данас захтјев пензионисаног генерала Војске Републике Српске /ВРС/ Радислава Крстића да поново размотри разлоге због којих он одбија да свједочи у доказном поступку одбране некадашњег  предсједника Српске Радована Караџића.

Вијеће је потврдило ранију одлуку према којој би Крстић требало да свједочи у понедјељак, 25. марта. “Претресно вијеће није занемарило чињеницу да свједочење може да изазове душевну патњу, али сматра да утицај није довољно озбиљан да се не испуни налог вијећа”, саопштио је предсједавајући судија О-Гон Квон.

Генерал Крстић је у Трибуналу правоснажно осуђен на 35 година затвора, након што је проглашен кривим за помагање и подржавање злочина у Сребреници 1995. године, када је он био командант Дринског корпуса ВРС. На издржавање казне био је упућен у Велику Британију, али је, након што су га напали муслимански затвореници, враћен у притворску јединицу у Шевенинген до доношења одлуке у којој ће држави служити остатак казне.

Почетком фебруара Крстић се појавио у судници на основу обавезујућег налога претресног вијећа и под пријетњом покретања поступка за непоштивање суда, али је одбио да положи заклетву и да исказ, наводећи да је његово психичко и физичко здравствено стање погоршано и да и сама помисао да свједочи код њега изазива јако стресно стање.

У вези са најављеним свједочењем осуђеног бившег лидера Срба у Хрватској Милана Мартића, још није донесена одлука да ли ће му се омогућити да у судници буде и његов адвокат Предраг Милованчевић, који га је заступао у главном и у жалбеном поступку у Трибуналу.

Секретаријат је Мартићев захтјев одбацио зато што се Милованчевић не налази на листи адвоката које плаћа Трибунал и не испуњава услов познавања једног од два званична језика суда. Мартић је навео да он није у могућности да сам покрије трошкове адвоката.

Мартић је био предсједник Републике Српске Крајине /РСК/, а у Трибуналу је осуђен на 35 година затвора због злочина над хрватским цивилима почињених од 1991. до 1995. године. На издржавање казне упућен је у Естонију, одакле је дошао у притворску јединицу 22. фебруара. Он би такође требало да свједочи 25. марта.

Караџић очекује да Мартићевим свједочењем побије исказ другог некадашњег лидера Срба у Хрватској Милана Бабића који је извршио самоубиство у притвору УН, за вријеме свједочења на суђењу Мартићу. Бабићева изјава је у предмету Караџић уведена у спис на основу правила из Правилника трибунала које се односи на свједоке који су преминули.

 

http://www.nezavisne.com/novosti/bih/Svjedoci-na-sudjenju-Karadzicu-Bosnjaci-blokirali-Bijeljinu-barikadama-185036.html

 

 

 

 

 

Прочитајте

Радован Караџић

Архива

< март 2013 >
н п у с ч п с
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31            

Помоћ за Републику Српску