• Decrease font size
  • Reset font size to default
  • Increase font size
Почетна страна Вести Караџић: Требало би да будем награђен, а не оптужен
Караџић: Требало би да будем награђен, а не оптужен Штампа Ел. пошта
Написао РТРС   
среда, 17 октобар 2012 11:52

11:52 | 16/10/2012 | Агенције

Бивши предсједник Републике Српске Радован Караџић изјавио је данас, на почетку своје одбране пред Хашким трибуналом, да би требало да буде "награђен" умјесто што је оптужен за геноцид и друге злочине над несрбима током рата у БиХ, 1992-95.

У уводној изјави која није свједочење, Караџић је негирао и да је икада имао план за геноцид над Муслиманима, које је назвао "Србима друге вјере".

"Умјесто што сам оптужен за злочине у нашем грађанском рату, требало би да будем награђен зато што сам учинио све што је у људској моћи да до грађанског рата не дође; што сам умањио патње свих цивила; што је број жртава био три до четири пута мањи него што се тврдило; што сам потписао и спровео бројна примирја и заустављао нашу војску пред побједама и стално трагао за миром и прихватио четири од пет мировних планова", рекао је Караџић.

Тврдио је и да је "хуманизовао конфликт" и "лично бдио над хуманитарном помоћи" цивилима и наредио "многе акте милосрђа".

"То је мермерна истина која ће временом постајати све јача, а оптужба, лажи, пропаганда и мржња биће све слабије", казао је Караџић. Он каже да "никада ништа није имао против Муслимана и Хрвата".

"Никада нисам допуштао ни појединачне, а камоли масовне злочине... Нико није помислио ни на могућност искорјењивања и геноцида над другим народима, а поготово не над народом који сматрамо Србима друге вјере", нагласио је Караџић, алудирајући на босанске Муслимане.

Караџић наставља своју изјаву која није свједочење.

По окончању изјаве, извешће пред судије првог свједока одбране, руског пуковника Андреја Демуренка.

Он ће, према најави одбране, посвједочити да је истрагом коју је сам спровео, утврдио да минобацачка граната која је 28. августа 1995. испред сарајевске пијаце Маркале убила 43, а ранила 75 особа, није била испаљена са положаја Војске РС, чији је врховни командант био Караџић.

На Караџићевом списку од 16 свједока одбране које намјерава да изведе у другој половини октобра, још су војни посматрач УН-а Пол Конвеј и канадски припадници Унпрофора Џон Расел, Мишел Готје и Стефан Жудри који ће, како се очекује, такође свједочити о експлозијама на Маркалама. Међу првим Караџићевим свједоцима су и официр Сарајевско-романијског корпуса ВРС Стеван Вељовић, као и Благоје Ковачевић, Душан Шкрба, Милорад Џида, Драган Малетић, Славко Генго и четири заштићена свједока.

Караџић је за извођење доказа одбране тражио 600 радних сати, али му је расправо вијеће одобрило 300 сати, колико је за свој доказни поступак утрошило и тужилаштво. Одбрана је на ту одлуку уложила жалбу, о којој још није донијета одлука.

Како је најавио, он ће свједоке изводити по истом, хронолошком редосљеду из оптужнице по којем је то учинило тужилаштво. Исказима свједока, Караџић ће се прво бранити од оптужбе за злочине у Сарајеву, а потом од навода о прогону несрба из општина широм БиХ; узимању међународних талаца и злочину у Сребреници.

На крају одбране, Караџић намјерава да изведе свједоке који би требало да негирају исказе сведока - "инсајдера" из ВРС. Одбрану пред Трибуналом, уколико одлучи да свједочи, окончаће сам Караџић. Током свог доказног поступка, тужиоци су пред судије "уживо" извели укупно 195 свједока, док су још толико свједочанстава у спис увели у писаном облику.

 

Ђ.В.


rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=72051

 

 

 

 

Прочитајте

Радован Караџић

Архива

< октобар 2012 >
н п у с ч п с
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31      

Помоћ за Републику Српску