• Decrease font size
  • Reset font size to default
  • Increase font size
Почетна страна Ставови СРЕБРЕНИЦА – Босна и Запад не желе да се обелодани истина о догађајима из јула 1995. године
СРЕБРЕНИЦА – Босна и Запад не желе да се обелодани истина о догађајима из јула 1995. године Штампа Ел. пошта
субота, 08 септембар 2012 12:14

Александар МЕЗЈАЈЕВ | 11.07.2012 | 10:39
 

 Такозвана „међународна јавност“ сваке године обележава 11. јули као дан успомене на жртве геноцида који су, као, извршили Срби према бошњацима. Како утврђују „светски масмедији“ тог дана је, после пада Сребренице, армија босанских Срба стрељала око 8 хиљада муслиманских цивила. Према тврђењу западне штампе, догађаји у Сребреници су постали најмасовнији ратни злочин који је у Европи извршен после Другог светског рата. Наведену „чињеницу“ је констатовао Међународни трибунал за бившу Југославију (МТБЈ) и потврдио Међународни суд ОУН. Рекло би се - све је јасно…

 Међутим, чим су донете пресуде, и у Босни и у низу европских земаља су почели да доносе законе који су одређивали кривичну одговорност за „негирање чињеница геноцида које су већ констатовали међународни судови“ . Шта би то требало да значи, ако истовремено два стуба међународног правосуђа „констатују“ чињеницу геноцида у Сребреници? Ту почињу „ситнице“. Прво, у МТБЈ геноцид су констатовали само у једном предмету – поступку против генерала Радислава Крстића. Међутим, у том поступку није било констатовано ко је замислио геноцид, ко га је испланирао, а ко изршио. Генерал Крстић је осуђен за саучесништво у геноциду за који се не зна ни ко га је осмислио, при том – ни ко га је испланирао и остварио. Генерал Крстић је осуђен за саучесништво у геноциду за који се не зна ко га је замислио, не знајући ништа ни о томе како је он планиран и изведен. У свим осталим судским процесима ни један други оптуженик није окривљен за геноцид. Што се тиче међународног суда ОУН – он уопште није разматрао чин онога што се десило у Сребреници, већ се једноставно позвао на “утврђену од стране Међународног трибунала за бившу Југославију чињеницу“ - јер - то и јесте ствар те судске институције, он свакако више види и боље зна! Тако се десило да, у ствари, ни Међународни трибунал за бившу Југославију, ни Међународни суд Организације Уједињених Нација нису констатовали реалне чињенице геноцида. Међутим - нама се забрањује (под претњом кривичне казне!) да оспоравамо те „чињенице“!

 

 Сваке године се прича о „геноциду бошњака у Сребреници“ све више и више круни. Поразно је, међутим, да његови апологети уз све више и више напора и даље подржавају тај мит. А све то – само да истина о догађајима у Сребреници уопште не изађе на видело!

 Прво, трибунал у Хагу није покренуо ама баш ни једну оптужницу против лица, која су вршила злочине над Србима. Објективне истраге стручњака су показале да су главна жртва у босанском рату били управо Срби. Међутим, и у вези са ратом у Босни уопште, и у вези са догађајима у Сребреници посебно, тужилаштво трибунала у Хагу својим поступањима и радом у целини је формирало утисак да против Срба није учињен ни један злочин! Тако је оптужница против главног ратног злочинца у Босни – Насера Орића – демонстративно покренута због злочина које је он чинио над Хрватима! Па, чак су и сведоци трибунала дали изјаве о томе да су до догађаја из јула 1995.године геноцид доживљавали управо Срби, и да је главни кољач био управо Н.Орић!

 Друго, Хашки трибунал чини све чак и на процесима који су у току, да се истина не открије. 2012. година је дала нови допринос рушењу мита о геноциду у Сребреници. Тако је главни сведок у вези са Сребреницом, прави „крунски сведок“ Хашког трибунала, Дражен Ердемовић, искључен из списка сведока у поступку против Радована Караџића, бившег председника Републике Српске. Свима који знају истину разлог за то је јасан. Ствар је у томе, да на суду Ердемовић изгледа све лошије и лошије, и у његовим сведочењима се појављују све нове и нове противуречности. Постао је опасан сведок (за тужилаштво) много пре процеса Караџићу. Међутим, Караџић је успео да се Ердемовић појави на суду и да нанесе нови ударац по, рекло би се, већ „доказаној“ чињеници о кривици босанских Срба. Најзад, интересантно је констатовати да се и у самој Босни чини све (под изговором жеље да се утврди истина) како би се, у ствари истина сакрила! Тако су у Врховном суду за ратне злочине Босне и Херцеговине сва судска већа у којима се сада разматра поступак о Сребреници, сложно решили да не позивају главног сведока Д.Ердемовића. Тако је било у поступку против Душка Јевића и осталих. И то је схватљиво, јер за разлику од Караџића, особе које су оптужене за те злочине су биле на лицу места, заједно су служили са Ердемовићем и Ердемовић, потпуно сигурно, не би издржао њихово унакрсно испитивање. Кроз четири месеца почиње део процеса - одбрана Радована Караџића, која ће сасвим сигурно донети нове информације, које до сада нису могли или нису хтели да дају чак и неки оптуженици. Ради се о томе, да ни изблиза сви окривљени нису били спремни да се боре за утврђивање истине. Сама форма англосаксонског процеса, која је у МТБЈ прихваћена за начин на који ће се радити, не предвиђа утврђивање истине, већ само решавање питања да ли је одређени оптуженик крив или није за овај или онај злочин. Није случајно да је, на пример, „крунски сведок“ о Сребреници Ердемовић налетео на праве проблеме тек при унакрсном испитивању Слободана Милошевића. А на седам других процеса адвокати су, с времена на време, сами заобилазили читав низ питања која су се сама наметала.

 Најзад, најјачи ударац „испевавању мита“ о Сребреници може да нанесе процес генералу Младићу. Ових дана је на том процесу почело саслушавање сведока. 9. јула се пред публиком појави први сведок – бошњак Елведин Пашић. Мора дасе призна да је тужилаштво режирало квалитетан шоу. Младића је неколико сати ридао причајући о својим патњама због рата у Босни који је почео у новембру 1992. И тужитељка која га је саслушавала је једва суздржавала сузе. Председавајући судија је чак повремено прекидао саслушање, како би се сведок смирио. У почетку је изгледало да је тужилаштво одлично одрадило тај део посла, кад је успело да нађе тако неуравнотеженог сведока.

 Међутим, погледу искусног посматрача нису могли да промакну неки моменти који су указивали на чињеницу да, у ствари, сведок ни на тренутак није губио контролу над својим поступцима. Шта више, он је себе контролисао много боље, него сви остали сведоци! Један од највећих проблема са сведоцима у МТБЈ представља захтев да се одговори дају судијама, уместо страни која је поставила питање (тужилаштву или одбрани). То стварно уопште није лако, јер је сваком човеку природно да одговара управо ономе ко постави питање, так да су се баш због тога сведоци, чак и ако су се трудили да чине онако како треба, опет брзо враћали „нормалном“ дијалогу са оним ко је постављао питање. Други проблем су представљали стални покушаји сведока да на постављено питање одмах одговоре, што је преводиоце онемогућавало да преведу исказ. Повремено је сведоке требало подсетити, по некад и по више десетина пута дневно, али је то помагало пет или десет минута, и сведок је опет прелазио на „природну“ паузу између питања и одговора, на коју је навикао у свакодневном животу. Али сведок Е.Пашић ни за секунд није заборавио коме треба да одговара и ни једном није прекршио правило игре о потребном паузирању. То говори да је сведок, апсолутно сигурно, потпуно контролисао ситуацију, и да спољни изглед његовог понашања није одговарао његовом стварном унутрашњем стању.

 Ту није небитно рећи да прича сведока Е. Пашића није ни на који начин доказала везу између начињених злочина и генерала Младића. Сведок је све време говорио да су злочине чинили „Срби“. Такви „докази“ више доказују мржњу према представницима других вера, подразумевајући да се бошњаци од Срба разликују само религијском припадношћу) него кривицу генерала Младића. Без обзира на непрестано ридање искази сведока су с времена на време изгледали смешни, на пример, када је он говорио да је видео „тенкове са црвеним звездама“. То је била прича из срцепарајуће ТВ серије, али никако није била за суд, тим пре за суд који претендује на највише стандарде у правосуђу, укључујући, наравно и највише стандарде у доказном поступку. Уосталом, било је потпуно јасно да са овим сведоком то и није био циљ. Први сведок главног процеса МТБЈ је требало да игра! Карте су наручиване неколико недеља унапред. И – треба да се призна – представа је успела.

 Што се тиче оптужнице генерала Р.Младића за геноцид, који је наводно учињен у Сребреници, прво сведочење ће дати у петак тајни сведок РМ-255. Међутим, без обзира што сеу сали за суђење за сада није зачула ни једна реч сведока, судско веће је у поступку против генерала Младића већ донело цео низ одлука о његовој кривици. Како је то могуће? У Хашком трибуналу врло лако! На пример тако, што ће се као готов доказ признати „чињенице утврђене на другим процесима“ (judicial notice of adjudicated facts). Судско веће је у поступку против генерала Младића већ „установило“ да је, на пример, „после заузимања Сребренице 11.07.1995. војска Армије босанских Срба почела кампању паљења кућа босанских муслимана“ или да су „после доласка српских снага у Поточаре муслимани терорисани, убијани, силовани“. Односно – кривица Армије босанских Срба је унапред „утврђена“. Те чињенице се сматрају за веродостојне , иако на процесу генералу није понуђен ни један сведок. Шта више, да би се доказало супротно – доказе мора да понуди одбрана! Односно – основа рада МТБЈ је презумпција невиности! И то представља највиши стандард „међународног правосуђа“!

 Међутим, истина о догађајима у Сребреници ће свакако бити утврђена. Сада је јасно да је верзија коју упорно натурају Босна и Запад, без обзира што су је „окадили“ међународни судови, лажна. Најјачи ударац њиховим тврдњама ће бити нанет на процесима Р.Караџићу и Р.Младићу. Присетимо се да је парола одбране генерала Младића: „Не плашимо се утврђивања истине!“ Ње треба да се плаше они који не само да су направили мит о злочинима Срба, већ и они који су организовали рат у Босни и уништили Југославију.
 

 


 
http://srb.fondsk.ru/news/2012/07/11/srebrenica.-bosna-i-zapad-ne-zhele-da-se-obelodani-istina-o-dogadzhaiima-iz-iula-1995.godine.html

 

 

 

 

 

Прочитајте

Радован Караџић

Архива

< септембар 2012 >
н п у с ч п с
            1
2 3 4 5 6 7
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30            

Помоћ за Републику Српску