• Decrease font size
  • Reset font size to default
  • Increase font size
Почетна страна Ставови Торвалд Столтенберг: Имали смо бољи споразум од Дејтонског
Торвалд Столтенберг: Имали смо бољи споразум од Дејтонског Штампа Ел. пошта
Написао PCE   
четвртак, 19 април 2012 19:58

Четвртак, 19. април/травањ 2012, 19:38 ЦЕТ

Радио CE  –  Драган Штављанин

Нове генерације у Босни и Херцеговини ће бити мудрије и верујем да ће сва спорна питања бити решена мирним путем. Много сам забринутији због стања на Косову, казао је за Радио Слободна Европа Торварлд (Thorvald) Столтенберг, изасланик Уједињених нација током рата у БиХ.


Од првог дана рата сам знао да ако желите да буде у потпуности прихваћени, односно да избегнете критике, требало је да будете против Срба, подржавате Бошњаке и гледате кроз прсте Хрватима.

Он сматра да је мировни план из 1993. био повољнији по Бошњаке од Дејтонског споразума, али су га они одбили на сугестију САД.

У интервјуу током недавне међународне конференције о безбедности одржане у Братислави, бивши норвешки министар иностраних послова и одбране говорио је о критикама на свој рачун да је био просрпски оријентисан зато што, између осталог, говори српски језик који је научио током дипломатске службе у Београду 1960-их година.

РСЕ: Овог месеца се обележава 20 година од почетка рата у Босни и Херцеговини. Гледано из ове перспективе, да ли мислите да је било могуће избећи оружане сукобе.

Столтенберг: Надао сам се да је то било могуће. У то време сам био министар иностраних послова Норвешке, али сам провео доста времена на Балкану, настојећи да учиним нешто као представник мале земље како би се спречио рат. Многи су се ангажовали у том циљу, укључујући и САД, пре свега државни секретар Бејкер, али нико од нас није у томе успео.


РСЕ: То значи да су домаћи актери најодговорнији за сукобе, пре свега Срби, што је потврђено и пресдудама Хашког суда за злочине као што су опсада Сарајева, Сребреница.

Столтенберг: Ја нисам судија и никада нисам желео да говорим о томе ко је најодговорнији за рат. Настојао сам да будем непристрасан, због чега сам често био и критикован, јер су многи сматрали да треба да се определим између три главна актера у сукобима, односно подржим једног од њих. Међутим, ја то нисам хтео, јер сам сматрао да је мој главни задатак као изасланика Уједињених нација да допринесем заустављању рата. У томе, нажалост, нисам успео. У ствари, у неким ситуацијама било је успеха.

РСЕ: Тада нисте желели да будете судија, али како данас, 20 година од почетка сукоба, гледате на узроке рата, односно на најодговорније за његово избијање.

Столтенберг: Чак ни сада не желим да то кажем, јер сам био укључен у многе расправе на међународном и локалном нивоу у време рата. Стога ако бих вам данас о томе говорио, провео бих наредних неколико месеци у новим дебатама о збивањима у БиХ током 1990-их. Сматрам да би то било узалудно и неконструктивно.

РСЕ: Ви се служите јужнословенским језицима, тачније спрском варијантом. Због тога сте неретко били оптуживани да подржавате српску страну. Било је критика на ваш рачун и касније и у самој Норвешкој.

Столтенберг: Да, та расправа о мојој улози и данас траје. Из више разлога се тврди да сам био просрпски оријентисан. Један од њих је да када сам говорио српско-хрватски језик, да сам превише користио српску варијанту, а премало хрватску. Тачније, да је мој акценат превише спрски. Због тога сам наставио да користим енглески, тако да ми знање српско-хрватског језика није много помогло у преговорима.
Улога Американаца

РСЕ: Многи сматрају да, иако су домаћи актери, пре свега Срби, најодговорнији за рат - и међународна заједница сноси одговорност због своје неодлучности да спречи сукобе. То се пре свега односи на Европљане који су блокирали настојање САД да се раније војно интервенише против снага босанских Срба, а што је учињено тек пред крај рата.

Столтенберг: Да поновим. Не желим да будем судија. Хоћу само да вам кажем да сам од првог дана рата знао да ако желите да буде у потпуности прихваћени, односно да избегнете критике, требало је да будете против Срба, подржавате Бошњаке и гледате кроз прсте Хрватима. Ако сте и тада подржавали, ако то и сада чините, једну или другу страну у зависности од конкретног развоја догађаја на терену – онда сте били изложени жестоким критикама. Ја сам био у тој категорији.

РСЕ: Међутим, да ли је међународна заједница са своје стране могла да учини више, ако не у спречавању рата, а оно барем да се раније оконча и тако смањиле патње и жртве.

Столтенберг: Надао сам се да ће се САД много раније укључити у преговоре. Но, када су Европска унија и Уједињене нације контактирале председника Клинтона, одговор је био негативан, тачније да је то европско питање и, стога, Европљани морају да га реше. Ја сам респектовао тај став. Сматрао сам да је то коректан приступ. Међутим, САД се нису у потпуности повукле из те регије, већ су стајале са стране и давале инструкције некима од учесника, што је, заправо, веома отежавало постизање договора. На пример, лорд Овен, као представник ЕУ, и ја, у име Уједињених нација, успели смо да у јесен 1993. године издејствујемо усмени пристанак све три стране на мировни споразум. Међутим, представници Бошњака су потом саопштили да не могу да прихвате тај документ, јер су их тако саветовале америчке власти. Као разлог је наведено да би веома мала територија припала Бошњацима. Наиме, према споразуму је било предвиђено да добију 33.3 процента територије. Данас после Дејтона, у суштини контролишу између 26 и 28 одсто земље. Споразумом из 1993. било је предвиђено стварање три јединице унутар БиХ – бошњачке, српске и хрватске.Као резултат Дејтона, у БиХ су створене „две и по јединице“, јер су сви знали да Федерација БиХ – између Бошњака и Хрвата – неће функционисати. Тачно је да је предлог споразума из 1993. полазио од стања на терену, али то је био и случај са Дејтонским. Дакле, због неусвајања мировног плана 1993. године рат је потрајао још две године. Знам за све критике на рачун Дејтонског споразума, али сам га подржавао, јер су њиме коначно окончана страдања људи.

Тешко до договора Бошњака и Хрвата

РСЕ: Дакле, сматрате да је ваш предлог из 1993. био бољи од Дејтонског плана.

Столтенберг: За Бошњаке дефинитивно.

РСЕ: Али Федерација БиХ – мислим на бошњачко хрватску – добила је 51 одсто територије.

Столтенберг: Да, али ја сам рекао својим пријатељима још 1993. да се може наметнути Федерација између Бошњака и Хрвата, али да она не може бити одржива. Као што видите, она није функционална због сталних проблема.

РСЕ: Дакле, ако сам вас добро схватио, сматрате да су САД спречиле усвајање мировног плана из 1993.

Столтенберг: Оне то нису скривале. Представници САД су тада рекли да је предлог мировног споразума из 1993. године неморалан. Ја сам им казао да ако хоћете савршен мир, онда ће рат дуго трајати. Дејтонски споразум није перфектан, али су Американци успели да на тај начин зауставе даља страдања, што је први корак који се мора учинити да би се усвојио следећи мировни споразум.

РСЕ: Тај предлог мировног плана из 1993. је предвиђао стварање три ентитета. Поједини лидери босанских Хрвата се и сада залажу за то, чему се одлучно противе не само Бошњаци, већ и међународна заједница. Какав је ваш став?

Столтенберг: Сматрам да је разлика између предлога споразума из 1993. и Дејтона у томе што је рат трајао две године дуже. У том периоду је убијено на хиљаде људи, а на десетине хиљаде их је избегло. Што се тиче садашњих захтева Хрвата, не бих коментарисао јер одавно не пратим непосредно стање у БиХ.

РСЕ: Као што сте рекли, Дејтонским споразумом је окончан рат. Међутим, 17 година касније, БиХ је у великој мери подељена по етничким линијама и као држава је нефукнционална. Како наћи излаз из ове ситуације.

Столтенберг: Не могу вам рећи како пронаћи излаз, али је неупитно да одлуку о животу у миру морају донети сами људи у БиХ, а не било ко са стране, укључујући и САД. Међутим, ситуација је проблематична, јер Хрвати и Бошњаци тешко могу да се договоре око поменутог питања.

РСЕ: Међутим, и босански Срби настоје да се изборе за што самосталнију позицију, противећи се настојањима да БиХ постане заиста јединствена и функционална држава. Тако је Милорад Додик након проглашења независности Косова у више наврата истакао да не треба искључити ни могућност да се босански Срби на референдуму изјасне о одвајању од БиХ. Дакле, чини се да домаће снаге нису спремне да се саме договоре и да је потребна додатна иницијатива међународне заједнице.


Столтенберг: Ја сам уверен да ће сва ова питања бити решена и то без рата.  Сматрам да ситуација у БиХ није најопаснија на Балкану. Много сам забринутији због стања на Косову.

РСЕ: Да ли БиХ може заиста да постане функционална држава?

Столтенберг: Верујем у нове генерације које долазе. Сматрам да ће оне бити мудрије.

РСЕ: Међутим, те нове генерације одрастају у потпуно подељеним друштвима по националној основи. Пре рата је било доста етнички мешовитих бракова. Сада је тај број занемарљив. Такође, Срби и Бошњаци уче према паралелним наставним програмима, према којима су и једни и други жртве недавног рата. Дакле, долазе нове генерације које такође одрастају у националистичкој атмосфери.

Столтенберг: Морам да вам кажем да ми уопште није проблем да изнесем опширно аргументе зашто ће временом таква атмосфера спласнути. Надам се да ће се сва спорна питања решити мирним путем. Ја верујем ономе чему се надам, и надам се ономе у то шта верујем.

http://www.slobodnaevropa.org/content/thorvald_stoltenberg_imali_smo_bolji_sporazum_od_dejtonskog/24552608.html

 

Прочитајте

Радован Караџић

Архива

< април 2012 >
н п у с ч п с
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30          

Помоћ за Републику Српску