• Decrease font size
  • Reset font size to default
  • Increase font size
Почетна страна Ставови Емил Влајки: Демистификација "сребреничког геноцида"
Емил Влајки: Демистификација "сребреничког геноцида" Штампа Ел. пошта
Написао Емил Влајки   
субота, 11 фебруар 2012 00:00
среда, 08. фебруар 2012.



Филм "Сребреница, издани град" западних аутора, гдје се увелико оспорава бројка од 8.000 побијених Муслимана, само је једна у низу изјава и документираних истраживања у свијету којима се демистифицира "сребренички геноцид". У овом тексту ће се телеграфски назначити редуциран број тих оспоравања која потјечу са Запада.

Опћи увид


Злочин у Сребреници има двије фазе: злочини почињени над Србима и испровоцирани злочин Срба над Муслиманима (садашњим Бошњацима).

- Злочини над Србима у Сребреници одвијали су се од 1992. до 1995. године. Злочине су вршили припадници Армије РБиХ стационирани у Сребреници, а под руководством Насера Орића. УН званичник Yasushi Akashi сматрао је муслиманско руководство у Сребреници криминалном бандом, корумпираним и опасним провокаторима, подводачима и црнобурзашима.



Генерални секретар УН-а Кофи Анан рекао је да су се Орићеве трупе користиле техникама етничког чишћења палећи куће, те убијајући и тероризирајући цивилну популацију.

У вељачи 2004. године, Орић је примио репортера "Washington Post-а":

"Орићеви ратни трофеји не налазе се послагани на зиду ...већ на видео-касети: спаљене српске куће и тијела српских људи без главе, набацана на тужну гомилу. Морали смо користити хладно оружје те ноћи, објашњава Орић, док се сцене искасапљених мртвих тијела врте с његовог "Sony" видео-апарата."

Колико је српских села спаљено, а цивила убијено не зна се.

Процјене из страних извора се крећу око неколико десетина српских села и више стотина убијених српских цивила, док српски извори говоре о 3.500 убијених.

- Други дио сребреничког злочина, онај извршен од стране Срба над Муслиманима, десио се од 11. до 19. српња 1995. године. Неке претходне чињенице су збуњујуће.

1. Представници муслиманске заједнице окупили су се у Сарајеву 28. и 29. рујна 1993. Неки су касније рекли да им је Изетбеговић казао да би НАТО, према предсједнику Клинтону, интервенирао у БиХ само под увјетом да Срби побију барем 5.000 особа.

2. Очито је, да је Сребреница "дата на тањур" Србима. Орић је хеликоптером пребачен из Сребренице седам дана прије њеног пада. Дан прије пада, цјелокупна мушка муслиманска популација напустила је Сребреницу гдје је остало око 300 мушкараца.

3. Злочин над Муслиманима се десио након заробљавања, када су се они настојали пробити кроз српске положаје према својим базама. Масовне егзекуције над Муслиманима вршене су у мјестима Пилице, Брањево, Петковац, Козлук и Кравица.

4. Број хладнокрвно побијених заробљених Муслимана је, међутим, упитан. Постоји разлика у бројкама између декларирано несталих особа и форензичких налаза остатака тијела. Осим за око тисућу особа, гдје је ствар очита, за друга нађена тијела није јасно у којим су околностима погинула или умрла и када.

Напомена: масовне гробнице су уобичајена ствар у ратним временима када се врши асанација терена како не би дошло до масовних зараза.

5. Међу настрадалима "сребреничког геноцида" евидентирани су и они који су данас живи. Има и оних који су умрли/погинули давно прије 1995. године. У разрачунима међу самим муслиманима у Сребреници настрадало је више стотина особа које су покопане као жртве српског геноцида.

6. Симптоматично је да ни у холандском извјештају о Сребреници, ни у француском извјештају, нема очевидаца почињеног злочина. Једини "прави" свједок је психопата Ердемовић, који је у Хагу устврдио како је приликом масакра лично побио више од 100 Муслимана за 12 килограма злата.

- На крају опћег увида, ево због чега српски злочин над муслиманима не може бити геноцид:

Када се врши геноцид, онда се неселективно убијају сви припадници неке заједнице, а не остављају се у животу репродуктивно способне особе (жене и дјеца). Проглашавање злочина над Муслиманима геноцидом, директно се вријеђа спомен на око четири милијуна Јевреја настрадалих у Другом свјетском рату. Јер да су нацисти поступали као Срби поштедјевши жену, дјецу и старе особе, настрадало би мање од половице Јевреја.

Изјаве и истраживања са Запада


Луис Мекензи, бивши командант мировних снага у БиХ је подсјетио је да су Муслимани под командом Насера Орића убили неколико хиљада српских цивила. За канадски лист "Глоуб енд мејл" оцијенио је "да у Сребреници 1995. године није побијено 8.000 Муслимана. Евиденција достављена Хашком трибуналу изазива озбиљну сумњу у овакву тврдњу.У тај број урачунато је и 5.000 оних који су се водили као нестали. Такођер, више од 2.000 тијела пронађено је у Сребреници и око Сребренице и међу њима су и жртве трогодишњих борби у тој области. Муслимански мушкарци и старији дјечаци су одвојени, а старци, жене и дјеца су пребацивани у правцу Тузле на безбједно. То је страшно, али исто тако треба рећи да ако неко жели да изврши геноцид, он неће дозволити женама и дјеци да оду.

Ево што о сребреничком злочину из 1995. мисли Кристоф Флиге, актуални судац Хашког трибунала. У интервјуу њемачком тједнику "Шпигел" изјавио је сљедеће:

Случај Караџић се односи на питање одговорности за масовно убијање, о чему се говори као о геноциду.

Међутим, стручњаци за међународно право су подијељени о томе да ли би се масакр у Сребреници могао дефинирати као геноцид. Ја себи постављам питање: да ли нам је израз геноцид потребан да би окарактеризирали такве злочине?

Требало би да уведемо нову дефиницију таквог злочина.

Можда би израз масовно убојство отклонио неке од тешкоћа с којима се суочавамо.

Карлос Мартинс Бранко, португалски војни званичник посвједочио је да је број жртава од 7.300 фалсифициран, да би био кориштен за пропагандне сврхе. Он је 1998. написао да "постоји мало сумње да је најмање 2.028 босанских Муслимана погинуло у борби с боље увјежбаном и боље командираном Војском РС у три године жестоког ратовања". Многа тијела, каже Бранко, налазила су се у зони града и прије пада Сребренице.

Из извјештаја високог комесара УН за људска права Хенрија Виленда који је послије петодневног испитивања избјеглица у Тузли (1995.) рекао: "Нисмо нашли никога ко је својим очима видео неки злочин."

О пометњи међу народом који се повлачио за 28. дивизијом Армије РБиХ из Сребренице, писао је и Џонатан Рупер из BBC: "И холандски мировни контингент и обавјештајни официри британских специјалних јединица САС, који су се налазили у граду кад је пао, били су свједоци огорчених борби између самих Муслимана у Сребреници кратко вријеме прије него што су Срби ушли. Такођер постоје извјештаји да је знатан број погинуо прелазећи минска поља која је њихова страна поставила.”

Филип Корвин, некадашњи високи функционер Уједињених нација и изасланик генералног секретара УН у Босни:

Ако је од 37.000 житеља Сребренице преживјело њих 35.500, онда је рачуница врло проста, открива Корвин. Ја и даље тврдим, наравно на основу чврстих доказа и прикупљеног материјала, да је цифра о 7.000 убијених Муслимана преувеличана и да она не може бити већа од 1.000 људи.

Кареманс, командант холандских снага у Сребреници, рекао је у једном интервјуу у Загребу 1995, да је понашање Срба у погледу сребреничке трагедије било донекле разумљиво, јер су Муслимани с њиховим нападима из Сребренице (1992-1993), до темеља спалили 192 српска села и побили његове становнике!

Едвард Херман, амерички професор објавио је, са својим сурадницима, књигу (2010.): "Сребреница, деконструкција једног виртуалног геноцида."

- Сами Муслимани из Сребренице дали су објашњења неочекиваног повлачења јаких снага 28. корпуса.

Ибран Мустафић, оснивач СДА у Сребреници и посланик у скупштини Федерације БиХ, у интервјуу 1996. године је рекао: "Сценарио за издају Сребренице је свјесно припремљен. У тај посао су умијешани босанско предсједништво и команда Армије". Он је нагласио да су напади из заштићене зоне били "свјесно давање повода српским снагама да нападну", а да су трагични сценарио направиле "личности које су у љето 1995. напустиле Сребреницу без огреботине".

Још већи скандал изазвало је свједочење Хакије Мехољића, некадашњег шефа полиције у Сребреници. Он је открио да је циљ повлачења 28. дивизије био срачунат да доведе до што већег броја жртава, да би се добио повод за НАТО интервенцију.

Ево још неких имена истакнутих јавних радника Запада који су настојали демистифицирати "сребренички геноцид":

Jared Israel, Sarah Standefer, Noam Chomsky, Rene Gremaux, Louis Dalmas, George Pumfrey, Abe de Vries, Jaques Verges, Max Sinclair.

(Фокус, 5.2.2012)

http://www.nspm.rs/sudbina-dejtonske-bih-i-republika-srpska/demistifikacija-qsrebrenickog-genocidaq.html

 

Прочитајте

Радован Караџић

Архива

< фебруар 2012 >
н п у с ч п с
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29      

Помоћ за Републику Српску