• Decrease font size
  • Reset font size to default
  • Increase font size
Почетна страна Ставови Проф. Др Рајко Долечек,ДрСц: Одбрана Др Радована Караџића има у рукама значајне адуте
Проф. Др Рајко Долечек,ДрСц: Одбрана Др Радована Караџића има у рукама значајне адуте Штампа Ел. пошта
Написао Проф. Др Рајко Долечек,ДрСц.   
петак, 30 јул 2010 00:00

Одбраном Др. Радована Караџића пред Међународним кривичним трибуналом у Хагу (ИЦТY) руководи познати амерички правник Петер Робинсон, са многогодишњим искуствима као јавни тужилац у Калифорнији.

Његов посао неће бити лак, ради пристрасности и необјективности ИЦТY, који је до знатне мере постао продуженом руком интереса САД, уз  тиху сарадњу са официáлном Европском унијом (ЕУ) .Према  ауторовом пријатељу М. Иванишевићу, сенатору Републике Српске (БиХ), који је медју главнíм организаторима Караџићеве одбране, њој је пошло за руком да сакупи много материјала оптужбе (!), који ће значајно олакшати његову одбрану, пошто се неједном заснивају на очевидним неслагањима.

Петер Робинсон је у марту 2010 имао више разговора са двојицом значајних сведока из времена градјанско-етничко-верског рата у БиХ, који се нису бојали да кажу истину.  Били су то канадски генерал Леwис МацКензие, командант УНПРОФОРА у 1992, и Јамес Биссетт, бивши амбасадор Канаде у Југославији, Бугарској и Албанији (1990-92). О томе састанку је новинар Роберт Сиблеy из Оттаwа Цитизен (31.марта 2010) написао, да је „правник од њих чуо много ствари, које се неће допадати многим људима а специјáлно онима, који сваљују сву кривицу за све грозоте рата на Србе а особито на Караџића“. У својој изјави за Оттаwа Цитизен је амбасадор рекао,, да „многе индиције показују, да су водје Муслимана пуцале у своје сопствене људе“ (да би ради тога одмах оптужили српску команду у БиХ а Запад и његови медији су то узимали за готову ствар). Амбасадор је после тога рекао о Караџићу: -„Незнам, да ли је он ратни криминалац, али  оно што ја знам је то, да је радио и немогуће ствари, само да би избегао избијање рата.“ И сам бранилац Караџића је изјавио: -„Мојим циљем је, да се уверим, да ће Караџић имати правичан судски процес…Генерал МацКензие  је био медју официрима ОУН, који су најотвореније говорили о чињеници, да су Муслимани  бацили гранату на сопствене људе, да придобију медјународно мишљење на своју страну…У ствари, они су изазвали катастрофу и урадили су, да одговорност падне на Србе. Караџић је био оптужен за неке масакре, као да их је извршио он лично.“ (цитирано делимично према БИ-Балканс Инфос, јуни 2010, бр.155).

 

 

Караџић је оптужен ради 11 злочина против човечности, укључујући ту и наводни покољ 8 000 Муслимана у Сребреници  и бомбардовање Сарајева. Власти у Сарајеву и Загребу су оптужиле босанско-херцеговачке Србе, да су одговорни, осим другога, и за три експлозије у Сарајеву, са много мртвих а „племенити“ Запад (НАТО) је то од свег срца прихватио као истину и отпочео са драконским санкцијама  против Републике Српске у БиХ (РС) и Савезне републике Југославије (СРЈ). После треће експлозије 28.августа 1995 је отпочео са масивнíм ваздушним нападима против војних и цивилних циљева у РС, укључујући ту и употребу осиромашеног уранијума и казетних бомби. Срећом, не сви западни медији су ову лаж прогутали. Неколико западних новинара је безкомпромисно објавило истину. О томе, како многи западни новинари сасвим неодговорно објављују своје извештаје о догадјајима у бившој Југославији, цитира генерала МацКензија познати амерички новинар Петер Броцк у својој књизи „Чишћење медија: прљаво извештавање – Журнализам и трагедија у Југославији. (ГМБ Боокс, Лос Ангелес, 2006): -„Не осећајте се ради тога свега сувише криви, пошто ви сте јављали само оно, шта сте видели. А то, шта сте видели, било је оних150 метара са обе стране Холидаy Инн“.

Прва експлозија је била у улици Васе Микина, у реду за хлеб (27.маја 1992) са неколико десетина мртвих. Да има већи значај, експлозија се десила баш пре састанка амбасадора Европске заједнице (доцније Уније). Не чекајући на неко објашњење, испитивање, ЦНН је одмах јавила, да су то извршили Срби. А ОУН је после Резолуције Савета Безбедности 757 (30.маја) отпочела са наведеним драконским санкцијама. Али, храбри британски новинар Леонард Доyле је открио истину у чланку, објављеном 22.августа 1992 у лондонском Индепенденту: „Муслимани касапе своје сопствене људе – Покољ у реду за хлеба је био пропагандни трик,  јавила је ОУН“.

Податци су били добијени из тајних извора УНПРОФОРа и чинилаца ОУН. Показали су да то нису били Срби, већ очигледно Муслимани, који су експлозију припремили. Експлозив је био вероватно у контејнеру за отпадке.  Чланак је показао, да су сарајевске власти (Муслимани) очевидно одговорне и за убиство америчког ТВ продуцента Д.Каплана (13.августа), за експлозију на сахрани два српска сирочета (4.августа), убијена пре тога снајперистом. За све су првобитно били неправено оптужени Срби, као и за касније обарање италијанског авиона са хуманитáрном помоћи (2.септембра 1992). Индиректне податке о Муслиманима, као изазивачима експлозија, доносе и неке изјаве генерала МацКензија (Л.МацКензие: Пеацекеепер: Тхе Роад то Сарајево. Г.Мц Интyре, Ванцоувер/Торонто, 1993).

 



 

Прочитајте

Радован Караџић

Архива

< јул 2010 >
н п у с ч п с
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 31

Помоћ за Републику Српску