• Decrease font size
  • Reset font size to default
  • Increase font size
Почетна страна Ставови Истином против наратива о геноциду у Сребреници
Истином против наратива о геноциду у Сребреници Штампа Ел. пошта
Написао Политика   
петак, 21 децембар 2018 04:35

Аутор: Биљана Баковић | четвртак, 20.12.2018 | Политика

ИНТЕРВЈУ: генерал-мајор КАРЛОС БРАНКО, бивши заменик шефа мисије војних посматрача УН за Хрватску и БиХ

Одмах по објављивању, новембра 2016. године, књига „Рат на Балкану – џихадизам, геополитика и дезинформација” изазвала је бројне контроверзе. Тврдње изнете у њој – да у Сребреници није почињен геноцид и да је акција „Олуја” била етничко чишћење – имају већи значај самом чињеницом да је аутор књиге португалски генерал-мајор Карлос Мартинс Бранко, који се од 1994. до 1996. године налазио на положају заменика шефа мисије војних посматрача УН за Хрватску и БиХ.

Чињеница да је саговорник „Политике” након службе у БиХ обављао низ високих дужности у мисијама Уједињених нација (Израел, Либан, Сирија, ирачко-кувајтска граница), али и НАТО-а (Авганистан, Брисел), његовим тврдњама даје посебну тежину.

 

Књига генерала Бранка требало би ускоро да буде објављена на српском језику, у издању „Књига комерца”.

Шта вас је мотивисало да напишете књигу „Рат на Балкану – џихадизам, геополитика и дезинформација” 20 година после завршетка конфликта на територији бивше Југославије?

Савест ме је навела да напишем ову књигу. Оно чему сам био сведок на терену у много случајева било је веома различито од прича објављених у медијима. Било ми је врло јасно да постоји званични наратив, који се не подудара са реалношћу, прилично удаљен и различит од чињеница. Мој активни професионални живот тек сада је дозволио да напишем ову књигу. Писањем сам доживео неку врсту олакшања. Има смисла написати ову књигу и двадесет година након завршетка рата. Она пружа нове чињенице које ће бити корисне историчарима и експертима о овом конфликту.

Основна теза у вашој књизи јесте – као што се може закључити из оскудних медијских извештаја о њој -- да злочин над Бошњацима у Сребреници није био геноцид, као и да је „Олуја” у Хрватској била етничко чишћење над Србима у том подручју? Да ли је то тачно? Можете ли укратко да објасните на основу чега то тврдите?

То је тачно. У Сребреници, босански Срби, као и друге етничке групе, починили су озбиљне ратне злочине. Али, ратни злочини нису геноцид. Ратни злочини и геноцид су различити реалитети, у смислу њихове суштине, као и са правног гледишта. С друге стране, у Крајини циљ хрватских власти био је да се протера цела заједница, цела етничка група из региона, без обзира којим средствима. То има име: етничко чишћење. Они који нису успели да побегну били су брутално убијени без обзира на године и пол. Чињенице су данас, више од двадесет година касније, јасне ако упоредимо етнички баланс у ове две регије пре и после рата. Данас је српска популација у Хрватској незнатна, малтене је нестала. Хрватска уопште више није мултинационална држава каква је била пре распада Југославије.

На основу ових теза могло би се закључити да сте „некритични србофил”, или у најмању руку „антиисламиста”? Да ли сте се суочили с таквим аргументима?

Истина је прва жртва у свим ратовима. Да, као војник ја сам известио о ономе што сам видео. Није лако бити неутралан у рату, када обе стране покушавају да убеде свет у своје аргументе, и да истовремено демонизују непријатеља преувеличаног деловањем плаћених спин-доктора. Нисам ни про-Србин нити антиисламиста. Само покушавам да будем што је могуће неутралнији, ослањајући се на факте, а не на пригодно исконструисане наративе који заборављају непожељне чињенице. Свестан сам да је то ризична и непопуларна опција, посебно када имам добре пријатеље са обе стране ровова. Понекад је тешко одржати баланс, али с толико препрека на путу, оваквим приступом имао сам успеха у већини случајева.

УН је имао на стотине посматрача током ратова у БиХ и Хрватској. Зашто нема више појединаца из редова војних и цивилних структура УН да јавно изразе то што ви тврдите о Сребреници, али и „Олуји”?

Тешко ми је да говорим у име других. Не бих желео да се даље изјашњавам о тој теми.

Први текст о Сребреници написали сте 1997. године. Можемо га сматрати основом ваше књиге у делу о том питању.

Сребреница је само једно поглавље у књизи. Садржај и обим књиге много су шири. Као што њен наслов каже, књига се такође бави геополитиком и дезинформацијама. Углавном је заснована на личним искуствима, али иде и даље од тога.

Која су најупечатљивија искуства на Балкану с којима сте се суочили?

Међу многима, три догађаја остала су урезана у моје сећање: први су последице „Олује” 1995. године, са „црнокошуљашима” који су учествовали у масакру беспомоћних Срба који нису успели да побегну, и то пред равнодушном међународном заједницом; други је бомбардовање Маркала 1995. као и аматерски и непрофесионални начин на који је кривац одмах идентификован, без довољно поузданих информација за конзистентни закључак; трећи је, наравно, Сребреница и сви догађаји који су уследили.

Ко је иницијатор идеје да књига буде преведена на српски?

Иницијална идеја била је моја. Будући да књига говори о драматичном рату који је погодио нације Јужних Словена, био сам чврсто уверен да су они права читалачка публика. Тако има смисла да ова књига буде на српском да би досегла до што ширег читалаштва, укључујући академике, политичаре, новинаре и народ уопште.

Када ће књига бити бити објављена?

Надајмо се да ће бити објављена и представљена на Сајму књига у Београду 2019. године.


Међународна експертска група за филм о Јасеновцу

Генерала Бранка недавно је у Андрићграду угостио режисер Емир Кустурица.

„Срећан сам што као консултант учествујем у међународној експертској групи за развијање идеје о филму о Јасеновцу. Доктор Гидеон Грајф позвао ме је на своје предавање у Андрићевом институту, што је драгоцено искуство, поготово због прилике за сусрет са преживелим логорашима, као и са професором Кустурицом лично”, рекао је генерал Бранко.

 

Превела Тања Вујић


http://www.politika.rs/scc/clanak/418574/Istinom-protiv-narativa-o-genocidu-u-Srebrenici

 

 

 

 

 

Прочитајте

Радован Караџић

Архива

< децембар 2018 >
н п у с ч п с
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31          

Помоћ за Републику Српску