• Decrease font size
  • Reset font size to default
  • Increase font size
Почетна страна Ставови Александар МЕЗЈАЈЕВ: Процес Р. Караџићу: завршна фаза [2]
Александар МЕЗЈАЈЕВ: Процес Р. Караџићу: завршна фаза [2] Штампа Ел. пошта
Написао srb.fondsk.ru   
петак, 17 октобар 2014 00:37

Александар МЕЗЈАЈЕВ | 13.10.2014 | srb.fondsk.ru

Ове недеље у МТБЈ је окончана завршну расправу у предмету “Тужилац против Радована Караџића”. Претрес је представљао завршну етапу судског процеса који се одужио 497 дана. За то време сведочило је 336 сведока (од којих је 195 то учинило лично у судској дворани) и 243 сведока одбране (238 у судској дворани), изнето је 6. 669 материјалних доказа тужилаштва и 4. 806 материјалних доказа одбране…

Претрес је почео још прошле недеље када је свој исказ предочило и тужилаштво и одбрана. Друга рунда претреса одржана је 7. октобра. У нашем последњем тексту посвећеном завршној фази у процесу против Радована Караџића, анализирали смо закључне документе које су представиле две стране (свака страна је имала по обиму око хиљаду страница докумената). У овом тексту ћемо размотрити те аргументе који су се чули на усменој расправи. Наравно, на усменој расправи су поновљени многи аргументи који су предочени у завршном писменом документу, али су се ипак скрили и неки нови моменти.

Главни закључак који се може извући из одржане расправе, јесте чињеница да тужилаштво није успело да докаже акт оптужнице које је тужилаштво предочило још пре двадесет година! Уместо анализе реалних доказа, тужиоци су једноставно цитирали сами себе! Посебно се истицао А. Тигер, главни тужилац у процесу, који је читав дан потрошио у понављање цитата из … оптужнице. Посебно је инсистирао на четири “удружена злочиначка подухвата” (УЗП - joint criminal enterprise). Конкретно, он је говорио о томе да заједничка карика за та четири УЗП у ствари и јесте Р. Караџић. Али поред Караџића, суд није доказао учешће  више ни једног члана УЗП. Да и не говоримо о доказима кривице тих лица. У МТБЈ је створен зачујући систем бесправља у коме ништа не треба доказивати – треба само оптуживати. И то пролази!

Што се тиче убистава у Сребреници – што представља главну тачку оптужнице – тужилаштво такође не само да није успело доказати кривицу самог Карџића, него чак ни оне бројке које су се понављале као мантра у коју се једноставно мора веровати, “о убиству више од седам хиљада дечака и мушкараца”. И поново се из уста тужиоца нису чула указивања на дан и сат судског процеса, када су они доказали бар тај број. Што се тиче кривице Караџића, тужилац је громогласно узвикнуо: “он са тим мора бити моментално упознат!”

Другим речима, завршна расправа се претворила у фантасмагорију у квадрату или можда чак у коцки, у поређењу са одређеним данима и недељама процеса. Био је то уистину потпуни тријумф гротескности… када тужилаштво тражи крв окривљеног уз потпуно одсуство реалних и убедљивих доказа. А докази у суду, тим пре међународном, морали би бити управо такви. Јер званични стандард изрицања пресуда гласи: “доказано ван сваке разумне сумње”. За сада је све што је речено у складу са стандардом “причала ми је једна баба”. Ситуацију је компликовало то што је бабина бајка у Караџићевом предмету била разбијена на пет година, онда је прошле недеље бајка била концентрисана на пет дана.

Што се тиче Радована Карџића, његов наступ током финалне сесије, за време завршних саслушања, био је сасвим другог карактера. Он је методички, корак по корак, показивао како конкретне оптужбе у ствари представљају лажна сведочења. Међутим, у иступању Караџића био је садржан и велики историјско-геополитички део. То још једном потрвђује да је Караџић прихватио изазов не само као оптужбу против себе лично, него и као оптужбу против свих Срба.

За време завршне расправе тужиоци су се веома трудили да на све начине покажу како су потпуно задовољни својим радом и уверени у то да су успели да докажу кривицу Р. Караџића. А захтев за изрицање казне доживотног затвора требало је да представља само вишу потврду. Међутим, за оне који су пратили ток процеса, очигледно је да је то самопоуздање симулирано и да је само покушај да се прикрије сопствено огорчење због лоше одрађеног посла.

Уз добро одрађен посао тужилаштво не би морало нарушавати сва процедурална правила како би отежало одбрану. Напротив, уз добро одрађен посао таква нарушавања се избегавају – јер заиста најјачи жели да победи у фер борби. Свест о сопственим слабостима и свест да на други начин то не могу спречити, главни су узрок тих кршења процедуралних правила.

Илустроваћемо бројна нарушавања које је починило тужилатво само у последњих неколико дана – то јест, по завршетку процеса или чак за време завршне сесије.

Пример први. Већ током финалне сесије, главни тужилац  А.Тигер покушао је да докаже да су одлуке раније донете од стране МТБЈ у процесу Крајишника и Стакића, непримењиве у процесу Караџићу. Примењивост ових преседана је очигледна: у оба случаја МТБЈ није означио наведена лица кривим за геноцид, иако су они оптужени за исте злочине као и Караџић. Због чега, по мишљењу Тигера, трибунал не треба да исто поступи и са случајем Р. Караџића. Испоставља се, због тога што су оптужени заузимали различите функције.

Међутим, само неколико месеци раније, А. Тигер је са пеном у устима доказивао сасвим супротно – да све чињенице из одлуке МТБЈ из предмета Крајишника и Стакића морају аутоматски бити пренете на предмет Р. Караџића. Због чега? Испоставља се, због тога што су сви оптужени имали исте циљеве. Међутим, у овом двојном књиговодству А. Тигера одсликава се сва суштина Трибунала у целини. Другачије и не може бити. Уколико би такав Тигар тако радио у нормалној правосудној институцији – одавно би га отпустили уз коментар да његов рад не задовољава основне судске критеријуме. Међутим, овде није проблем у поједином тужиоцу, већ у целокупном систему МТБЈ, у коме се бесправље издаје за право.

Пример други. Већ по окончању процеса Радован Караџић је Претресном већу поднео 93. поднесак о кршењу обавеза Тужилаштва по питању обелодањивања докумената. И то каквих докумената! То су документи који садрже информације које оправдавају Караџића! У тим документима садржана је информација о томе да су лица која су починила злочине у Сребреници деловала по сопственој иницијативи и руководство Републике Српске, укључујући Р. Караџића и Р. Младића није знало за припремање тих убистава. Ти исти документи садрже и информацију о припремању немира који је требало да свргну руководство Срба у БиХ септембра 1995. године.

Хашко тужилаштво је на крају предало те документе Караџићу, но тек по окончању процеса! Иако су их имали на располагању најмање од 2004. године! Страх тужилаштва да преда те, као и хиљаде других докумената Р. Караџићу, представља објективну чињеницу коју треба запамтити. То нам не дозвољава да верујемо у добре намере Тужилаштва МТБЈ. Јер, сви ми заједно знамо да је посао лоше одрађен, господо хашки тужиоци!

* * *

Према извештају Т. Мерона, председника МТБЈ, које редовно подноси Генералној скупштини ОУН [1] и СБ ОУН, изрицање пресуде у предмету Р. Караџића планирано је за октобар 2015. године. Међутим, то је обична претпоставка. Као прво, Претресно веће није везано никаквим роковима (никаквим!) по питању изрицања коначне пресуде. У предмету М. Крајишника Претресно веће је донело пресуду после три недеље, а у предмету В. Шешеља не могу да донесу пресуду већ пет година. Тако да је октобар 2015. године само обична претпоставка.


[1] Последњи такав извештај пред Генералном Скупштином ОУН биће разматран 13 -14 октобра.


http://srb.fondsk.ru/news/2014/10/13/proces-r-karadihu-zavrshna-faza-drugi-deo.html

 

Редактура и лектура превода karadzic-odbrana.com / ам

 

 

 

 

Прочитајте

Радован Караџић

Архива

< октобар 2014 >
н п у с ч п с
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31  

Помоћ за Републику Српску