• Decrease font size
  • Reset font size to default
  • Increase font size
Почетна страна Ставови Караџићев потпис Станишић донео Холбруку у зору
Караџићев потпис Станишић донео Холбруку у зору Штампа Ел. пошта
Написао Вечерње новости   
петак, 01 март 2013 23:09

Предраг ЈЕРЕМИЋ | 01. март 2013. 20:58

Зашто најпознатији српски полицајац Јовица Станишић чека пресуду Хашког трибунала (5).

Холбрук са делегацијом цео дан и ноћ на Дедињу чекао одговор са Пала. Ултиматум тешко прихваћен. Станишић смењен због Косова. Како су хтели да га ликвидирају

ЦЕЛА 1996. година, година после Дејтона, била је судбоносна за Србе са обе стране Дрине, а и за српског шефа ДБ, Јовицу Станишића. Осим константне борбе за легалитет и политички плурализам у Србији, Станишићу је свет поново морао да ода признање за нову успешно обављену мисију - убеђивање др Радована Караџића да се више неће бавити политиком. Без обзира на то што је Станишић тврдио како је његова улога у целој тој причи била само техничка. Све је, ипак, личило на добро изрежиран акциони филм из холивудске продукције. Само што је уместо Вијетнама, место радње била Босна и српске Пале.

 

Тек што је прошло лето, те 1996. године спремали су се избори у Републици Српској. Међународна заједница је била ултимативно јасна: услов свих услова је да Радован Караџић изађе из политике, уз писмено обећање да се њоме никада више неће бавити.

- Тежак услов за претешку одлуку Караџића! Њоме се преламала судбина не само оних преко Дрине, него и нас, у Србији - поверавао се Станишић својим пријатељима. - У Београд је дошла висока делегација Американаца, које је предводио званични преговарач, Ричард Холбрук, а уз њега Крис Хил (заменик државног секретара), затим шеф ЦИА Џон Дојч и још неколико високих официра. У Београд су дошли председничким авионом. У пратњи им је била специјална јединица за обезбеђивање највиших функционера. Отишли су на Дедиње, у вилу Министарства спољних послова. Преговори са нашом делегацијом, коју је водио Слободан Милошевић, трајали су цео дан. Мучни и тешки разговори. Дошли су са ултиматумом о повлачењу Караџића из политике. Холбрук је био осион, на моменте безобразан.

ХОЛБРУК ПРЕЋУТАО ИНЦИДЕНТ ИНТЕРЕСАНТНО, Ричард Холбрук у својој књизи (не)намерно је прескочио овај инцидент са Станишићем на Дедињу - само је записао, како је Станишић дошао и донео папир са потписом Радована Караџића.

Радован Караџић је знао да мора да напусти све политичке функције, јер је то био резултат ранијих разговора и убеђивања, само сада је дошао час да се то и озваничи. Иако је све то знао, хтео је у последњи трен да подигне цену чина свог политичког повлачења.

- Али, не за себе, већ је хтео да тргује са тим чином, да нешто више добије за РС - преносе саговорници Станишићеву причу. - Хтео је да промени одредбе Дејтона и да у области Брчког РС добије више територије. Наравно, то су била размишљања лаика у политици! То је било немогуће извести.

Караџић није могао ни да претпостави какви су се разговори водили на Дедињу и на којим је мукама била наша делегација.

- Холбрук је отворено претио: ако се Караџић не повуче из политике, Србији ће бити уведене санкције! И тек касно по подне, већ је био пао мрак, Станишић је добио задатак да иде на Пале код Караџића, да би му потписао одлуку о повлачењу из политике.

Станишић је одлетео хеликоптером „бел -12“, без икакве најаве лета, без потребне навигације. На Палама, оријентири за слетање биле су запаљене логорске ватре. Слике као из Вијетнама.

Станишић је дошао код Караџића који га је чекао у канцеларији у седишту странке. Седео је за столом. Сам. У полумраку. Велику канцеларију осветљавале су само свеће. Караџић је био пола на светлу пола у сенци. Права епска сцена.

Сат и по времена су разговарали, док су они на Дедињу нестрпљиво чекали...

На крају је узео оловку и потписао.

Било је скоро јутро, око три сата, када се Станишић са документом који је потписао Караџић о повлачењу из политике појавио пред Американцима. Холбрук је брже боље зграбио папир. Погледао га, а онда је направио гест недостојан великог дипломате:

- Да није фалсификат? - рекао је и упитно погледао у Станишића.

Овај је „пукао“ и реаговао како му је инстинкт у том тренутку налагао:

- Ко вас саветује да се тако понашате? - готово је викнуо љутито Станишић, гледајући са нескривеним бесом Холбрука.

Окренуо се ка Милошевићу и затражио дозволу да се удаљи из просторије.

Изашао је напоље. Присутни су све одћутали. Па и Холбрук и Милошевић.

Односи Станишића и Милошевића били су све гори и гори. Међусобни разговори све непријатнији. И једном и другом било је јасно да се разлаз ближи. Милошевић телефоном Станишића „дисциплинује“ и исказује све отвореније неповерење у шефа Службе. Крај је стигао 1998. године.

Марта те године, Станишић је лежао у болници, јер је после једне акције, коју је лично водио - „зарадио“ упалу плућа и морао је да мирује. Милошевић га телефоном проналази у болничком кревету и нимало пријатним тоном скоро да му прети.
МАРИНЦИ ПРЕПАЛИ МИЛОШЕВИЋА! КАД је Милошевић видео да су Американци довели у пратњу јединицу за обезбеђење, упитао је Станишића: - Колико ово може остати тајна за јавност? Станишић му је одговорио: - Највише седам дана! А, из ко зна ког разлога ово је остала тајна много дуже...

- Сукоб је кулминирао око начина интервенције на Косову - тврде колеге Станишића. - Шеф је био изричито против прекомерне употребе силе у борби против албанских екстремиста, залагао се да треба користити ЈСО, која је и формирана за борбу против тероризма. Није хтео да попусти!

Станишић је био и против акције убиства Адема Јашарија, који је по њему био обичан друмски разбојник и његова ликвидација би од њега само направила хероја.

Јашари је био већ правоснажно осуђен на 20 година робије и требало га је ухапсити - био је доследан Јовица Станишић. - Милошевић није хтео ни да чује.

Станишића је - смењен. После Станишића смењени су редом: начелник Генералштаба, државни тужилац, шеф Управе безбедности у Генералштабу и други. Доводи се из Јавне безбедности генерал Властимир Ђорђевић Рођа...

Одмах после Станишићеве смене, на Косову креће широка државна акција оклопним транспортерима за убиство Јашарија. Акција је проширена и на окружење при чему је погинуло близу педесеторо људи.

СМЕЊЕН КИНЕСКИ ЧОВЕК? ВЕСТ о смени Јовице Станишића је одмах објавио британски Би-Би-Си, са тезом да је отишао са власти кинески човек! И заиста, мало је ко у то време знао да је Станишић направио блиску сарадњу са безбедносном службом најмногољудније земље света. Чак, 1997. године делегација српских безбедњака на челу са шефом боравила је у Кини и били су фасцинирани техничким достигнућима њихове Службе.

У лето, пред октобарске догађаје 2000. године, Станишић је лежао на Првој хируршкој клиници. Имао је врло компликовану операцију. Опорављао се споро. Повремено је излазио напоље, у шетњу градом. Искусном контраобавештајцу ништа није могло да промакне. Па ни то да га прате!

- Провалио сам да ме прате, а после краћег времена добио сам потврду да планирају и моју ликвидацију - поверио нам се шеф, прича његов блиски сарадник, чије је шифровано име било Буба. - И једнога дана, док је шетао улицом, осетио је да ће га напасти. Ишао је поред кубанске амбасаде. Потрчао је, некако успео да прескочи ограду амбасаде, протрчао кроз двориште и поново преко ограде изашао на доњу улицу. За длаку је умакао нападачима. Много година касније, један ондашњи високи функционер Службе, потврдио му је - да је постојао план за његово уклањање!

Пријатељ му је помогао да нестане из Београда. Био је у „штеку“ неколико месеци. Све док га Зоран Ђинђић није позвао 6. октобра - да се виде. И виђали су се често. Размењивали мишљења о много чему.

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.292.html:422248-Karadzicev-potpis-Stanisic-doneo-Holbruku-u-zoru

 

 

 

 

 

Прочитајте

Радован Караџић

Архива

< март 2013 >
н п у с ч п с
          2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31            

Помоћ за Републику Српску