ИН4С | 05/05/2019 | Никола Васојевић

Препоручио бих Србима у Црној Гори да још који пут зовну Караџића и да организују неки видео пренос разговора. Мислим да би ови Монтенегрини искочили из коже у коју се ових дана једва задржавају!

Мало који догађај у овој години је толико изреволтирао Монтенегрине као телефонских пет минута Радована Караџића у „Српској кући“ у Подгорици. То их је тако ухватило и већ трећи дан не пушта, џабе пију љекове за смирење, траже утјеху у приморским кафићима, испијању кафа и пића, али никаква вајда.

Иван Милошевић | 04/05/2019 | IN4S

Мука је то велика са животом када опроштај некоме тешко пада и када од Српства бјежи као ђаво од крста!

Кратко телефонско обраћање Радована Караџића, бившег предсједника Републике Српске и хашког осуђеника, дигло је на ноге домаће ДПС портале, али и остале ДПС службе. Они су се утркивали ко ће више да осуди оно што је рекао Караџић, а посебно су истицали да се ради о „ратном злочинцу“, „српском кољачу“ и непожељној особи чије име није ни достојно поменути. О коментарима њихових присталица не ваља трошити ријечи, сваки врви од „фашиста“, „повампирених четника“, „злокобних великосрба“ и црногорских душмана. Зашто је Караџић толико омражен у Монтенегринским-ДПС круговима?

Верујем да ће се у овом кратком прилогу наћи не мали број чињеница и догађаја који су до данас добром делу јавности остали непознати. Предмет истраживања је територија коју је окупирао 8. корпус, преименован у 28. дивизију, Армије БиХ. Поред Сребренице ту су и знатни делови општина Братунац, Милићи, Скелани и Зворник.

Један сам од ретких, а можда и једини од Срба, на овом скупу који је сребреничке догађаје пратио и обавештавао јавност од првог великог злочина на Петровдан 1992. а сведок сам и догађаја од 7. до 24. јула 1995. У Сребреницу сам ушао такође на Петровдан 1995. На жалост у граду више није било живих Срба, сви који су остали у граду су убијени (последњу жртву мученицу Иву Мирковић, стару преко 80 година, нашао сам заклану и, као доказ, фотографисао на улазу у једну од вишеспратница близу полицијске станице). У Сребреници су побијени, сурово, углавном хладним оружјем, и сви српски ратни заробљеници. Те две, по мени пресудне, чињенице као да нису имали у виду српски председници који су из Београда и Бања Луке доносили цвеће на мезарје у Поточарима.