• Decrease font size
  • Reset font size to default
  • Increase font size
Почетна страна Реч о Радовану Љиљана Булатовић-Медић: Подаци из књижевне биографије Радованове
Љиљана Булатовић-Медић: Подаци из књижевне биографије Радованове Штампа Ел. пошта
уторак, 26 октобар 2010 03:43

ЕСЕЈ О КЊИЖЕВНОЈ БИОГРАФИЈИ РАДОВАНА КАРАЏИЋА [4]

 

Песништво Радована Караџића сложено је у невелики опус: он је до 1990. године  у Сарајеву објавио четири збирке песама. Али је, ипак,  био велики ауторитет у његовој генерацији, а нарочито међу млађим писцима. Био је активан у раду Удружења књижевника, имао је врло упечатљиве наступе и, кажу учесници таквих догађаја, да је тада долазила до изражаја његова способност изазивања доброг расположења међу људима. Осим тога, он је и у неком ''технолошком'' смислу био упућенији од других. Тада су ушле у оптицај видео-траке, аудио-траке, почели да се уводе сателитски програми. Он је први међу писцима набавио компјутер и заразно деловао на остале, сведочи Мирослав Тохољ.


Најпре је  из раскошне ризнице Радованових талената 1968. године изронило ЛУДО КОПЉЕ, његова прва збирка песама, за коју је одмах добио једну посебно пожељну песничку награду – ''Јован Дучић''. Мада је било и оних књижевних критичара који су ову збирку оцењивали да тек ''наговештава истински таленат, да делује ''доста неиспеглано у младалачкој журби да се што пре прочује! Стигле су оцене да ова збирка ''без двојбе одређује Радована као песника неоромантичарског израза''; да је то ''поезија наде и пркоса, каткад поезија клонућа и разнежене тугованке. Она непосредно изражава стање елементарне, чулне опијености  и заљубљености у живот, али и бол и меланхолију. Но, и поред тамнијих тонова, којима је књига бременита, видно је песниково настојање да превазиђе трагично поимање света''.


Следи збирка ПАМТИВЕК (1971.), па песме за децу ИМА ЧУДА – НЕМА ЧУДА (1982., 1994. и 2002.), ЦРНА БАЈКА (1990.). Књижевна критика дочекивала га је са похвалама, у ишчекивању да свака следећа збирка буде још снажнија.

''Када се сјећам тих наших литерарних дана, оно што је обележило поезију Караџићеву – а ја сам је сакупио, изабрао и 1992. у Српској књижевној задрузи објавио под насловом СЛОВЕНСКИ ГОСТ, у тим првим данима није се могло слутити да ће то бити тај артифицијелни, дискретни, суптилни песник "Памтивека", а поготово не песник "Црне бајке". Он се ломио негде између француских симболиста, уклетих песника и песника совјетског или руског Октобра. Наравно, са јаком епском подлогом, која је, разуме се, примљена са мајчиним млеком. И да није ово што јесте, Радован би, сасвим сигурно, био значајан српски пјесник, и једна веома, веома колоритна личност...'', каже можда  најбољи познавалац Радованове поезије, Рајко Петров Ного.

Друга Караџићева књига песама ПАМТИВЕК (изашла 1971.) изазвала је усхићење књижевне критике. Било је очигледно да се међу млађим сарајевским песницима, који су се шездесетих година нешто интензивније јавили у литератури, Радован Караџић издвојио! У то време он је, наизглед по страни, изван литерарних група,  у медицинским лабораторијама проучавао анатомију људског тијела, трагајући за човечијом душом. Тако потискивана, његова песничка страст снажније се обликовала.

Ако су у младалачкој првој Караџићевој књизи ЛУДО КОПЉЕ  носећи стихови – "Немој да поверујеш да Бог држи ствари на окупу/ да се не размиле/ поверуј да си то ти", и да "има ту нешто што је и по твојој вољи" – сведочили о реторичкој, заповедној, транспарентној самоуверености у моћ речи, у ПАМТИВЕКУ ће језичка сумаглица и пауковина да застру одвише јасна значења, а затамњена "васиона речи" биће испредана и ткана од племенских слика, од памтивека, кроз које пропламсава древност, баш као кад испод новог, тек одштампаног текста стидљиво пробије нечитак старински рукопис. Најбоље су се пјесме у ПАМТИВЕКУ, сматра Петров Ного,  сажеле и стегнуле у шкрт а складан поетски облик и наговестиле да би поезија овог песника могла бити – како то у уметности, када је ваљана, увек бива – и памтивек и палимпсест. Оне друге песме, са седам брава закључане и данас плене читаоца који воли да одгонета поетске загонетке.

Радован је стиховима записивао своје слутње и завештања много година пре него што ће Срби у тамном босанском вилајету поново бити изложени голготи. Објављује своје апокалиптичне визије, наслућује и своју улогу у свему томе.  Нежан је и разбарушен, недохватљив, широког лирског замаха, песник породичних љубавних песама. Када сам је замолила да одабере за књигу РАДОВАН једну од свих песама, његова супруга је, без размишљања прозвала песму ''Случај трава''.

Али, збирка песама за децу ИМА ЧУДА НЕМА ЧУДА, је, по моме мишљењу, другачија од свих.  То су духовите, провокативне  мудрости, песме питалице, намењене оним несташним,  интелигентним ђаволцима, какав је, по казивању мајке Јованке био управо и сам Радован. Ако за сву поезију и литературу Радованову важи упозорење да је ''непрочитана'', онда ова збирка у овој категорији књижевности тражи посебно ишчитавање, надигравање и уопште – мудријашко надмудривање. Али, и у овој збирци има песама које  су нека врста азила, као да је песник слутио шта му се спрема и видовито најавио неке догађаје. Једна од таквих, свакако су ЦИПЕЛЕ РАТНЕ…

 

 



 

Прочитајте

Радован Караџић

Архива

< октобар 2010 >
н п у с ч п с
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 27 28 29 30
31            

Помоћ за Републику Српску