• Decrease font size
  • Reset font size to default
  • Increase font size
Почетна страна Реч о Радовану
Љиљана Булатовић-Медић: Мој сусрет са Радованом Штампа Ел. пошта
четвртак, 21 октобар 2010 20:49

ЕСЕЈ О КЊИЖЕВНОЈ БИОГРАФИЈИ РАДОВАНА КАРАЏИЋА [1]


Признајем: већ у моменту када сам прихватала жељу мојих нових пријатеља, а поштованих главних уредника часописа ''Роднаја Ладога'', да сачиним есеј о Радовану Караџићу као књижевнику, знала сам да је то  посебан задатак. Далеко одговорнији од описа његовог политичког лика и улоге у историји српског народа, па и уопште у историји краја 20. и почетком 21. века, иако сам по професији професор књижевности, а по вокацији и опредељењу писац, иако поседујем и читала сам  све Радованове књиге, све записано шта је говорио и писао, било као државник или књижевник.

Напомињем да се оцене и  разматрање његове литературеу последње време углавном објављују трагом доделе и образложења неких признања за поезију или допринос словенској култури, када се најчешће оглашавају полемичари са много острашћености, тврдећи да су та признања, пре свега, последица Радовановог политичког ореола!Стога сам се  потрудила да драгим читаоцима на руском језику саберем  основне елементе  књижевне биографије др Радована Караџића, а у околностима да је већ две деценије свакодневно у жижи интересовања, превасходно политичке јавности.

Опширније...
 
Љиљана Булатовић-Медић: Мој прив сусрет са Радованом Штампа Ел. пошта
субота, 23 октобар 2010 23:46

ЕСЕЈ О КЊИЖЕВНОЈ БИОГРАФИЈИ РАДОВАНА КАРАЏИЋА [2]


Радована Караџића упознала сам у Сарајеву на други дан референдума, који је расписао Алија Изетбеговић у дослуху са својим менторима, за независну БиХ, 2. марта 1992. године. Рат само што није почео и у самом Сарајеву. Покољи српског народа већ су се десили у Херцеговини, са севера су већ усташке снаге надирале преко Саве и претиле новим зверствима... Тих дана често сам била међу преосталим јединицама Југословенске народне армије, које су се повукле из Словеније и Хрватске, страдајући од нових државних сепаратистичких војних снага и описивали су ми страшна недела локалног становништва према њима... Они су још веровали да ће сачувати остатак Југославије у заједници братских народа...

Тих дана гледала сам како ничу барикаде и  како страх и насиље пустоши улице Сарајева... У згради парламента БиХ само смо привидно ишчекивали резултате тзв. референдума. Алија Изетбеговић је  већ у 14 сати, много пре истицања времена за гласање,  најавио дефинитивну одлуку ''народа'' (читајте: муслиманског, доцније прозваног- бошњачки) да се као самостална држава БиХ одвоји од бивше Југославије. (Турска је прва признала као независну државу!)

 

Опширније...
 
Љиљана Булатовић-Медић: Мајка Радованова - Мирно спавам и чекам... Штампа Ел. пошта
недеља, 24 октобар 2010 23:54

ЕСЕЈ О КЊИЖЕВНОЈ БИОГРАФИЈИ РАДОВАНА КАРАЏИЋА [3]


Да бих спознала суштину Радованову, да бих могла после књиге  ГЕНЕРАЛ МЛАДИЋ да напишем књигу РАДОВАН, у немогућности да се са њим сретнем, јер је већ био забрањен за јавност, потражила сам његову мајку Јованку. Први пут сам је срела октобра 2001. године - у никшићкој болници. Бејаше је болом опет, по ко зна који пут,  свезало срце у  постељу... Један од њених срчаних удара.

Већ на први поглед  било је као да се срећемо после дуга пута и проживљених неких великих невоља. Као да припадамо  истој генерацији... Некако, саучеснички... Даровах јој цигарете, иначе најстрожије забрањене, али по наговору њене унуке учиних тај преступ, надајући се да ће их она одбити. Кадли,   она се  тако обрадовала тим цигаретама, као да их ко зна од када није имала. Радосно, рекла бих, чак – ђаволасто ме је  погледала и детиње хитро стрпала их у ону неминовну болничку гвоздену наткасну, већ препуну цигаретама. Наравно да је одмах једну запалила. Узевши ме за обе руке својом слободном руком, избијајући  димове из дубине плућа, загледала ми се оштро у очи и лагано, чврстим гласом ме упозоравала:
Опширније...
 
Љиљана Булатовић-Медић: Подаци из књижевне биографије Радованове Штампа Ел. пошта
уторак, 26 октобар 2010 03:43

ЕСЕЈ О КЊИЖЕВНОЈ БИОГРАФИЈИ РАДОВАНА КАРАЏИЋА [4]

 

Песништво Радована Караџића сложено је у невелики опус: он је до 1990. године  у Сарајеву објавио четири збирке песама. Али је, ипак,  био велики ауторитет у његовој генерацији, а нарочито међу млађим писцима. Био је активан у раду Удружења књижевника, имао је врло упечатљиве наступе и, кажу учесници таквих догађаја, да је тада долазила до изражаја његова способност изазивања доброг расположења међу људима. Осим тога, он је и у неком ''технолошком'' смислу био упућенији од других. Тада су ушле у оптицај видео-траке, аудио-траке, почели да се уводе сателитски програми. Он је први међу писцима набавио компјутер и заразно деловао на остале, сведочи Мирослав Тохољ.


Најпре је  из раскошне ризнице Радованових талената 1968. године изронило ЛУДО КОПЉЕ, његова прва збирка песама, за коју је одмах добио једну посебно пожељну песничку награду – ''Јован Дучић''. Мада је било и оних књижевних критичара који су ову збирку оцењивали да тек ''наговештава истински таленат, да делује ''доста неиспеглано у младалачкој журби да се што пре прочује! Стигле су оцене да ова збирка ''без двојбе одређује Радована као песника неоромантичарског израза''; да је то ''поезија наде и пркоса, каткад поезија клонућа и разнежене тугованке. Она непосредно изражава стање елементарне, чулне опијености  и заљубљености у живот, али и бол и меланхолију. Но, и поред тамнијих тонова, којима је књига бременита, видно је песниково настојање да превазиђе трагично поимање света''.

Опширније...
 
<< Почетак < Претходна 1 2 Следећа > Крај >>

Страна 1 од 2

Прочитајте

Радован Караџић

Архива

< јун 2017 >
н п у с ч п с
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 24
25 26 27 28 29 30  

Помоћ за Републику Српску