• Decrease font size
  • Reset font size to default
  • Increase font size
Почетна страна Разоткривање Формирање комисија за Сарајево и Сребреницу – Трагање за истином
Формирање комисија за Сарајево и Сребреницу – Трагање за истином Штампа Ел. пошта
Написао СРНА   
уторак, 07 мај 2019 14:51

БАЊАЛУКА, 7. МАЈА /СРНА/ - Формирање двије независне међународне комисије за Сарајево и Сребреницу дио је трагања за историјском истином и Република Српска се нада се да ће оне помоћи да се дође до свеобухватнијих и тачних историјских чињеница о рату, те подстаћи помирење међу народима у БиХ, истиче се у Седмом дијелу 21. Извјештаја Републике Српске упућеном Савјету безбједности УН.

У најновијем извјештају наводи се да је Република Српска формирала двије независне међународне комисије чији је задатак испитивање и достављање извештаја о инцидентима који су довели до штете и страдања у Сарајеву и Сребреници током грађанског рата у БиХ.

"Комисија за Сарајево има задатак да испита 'страдање Срба у Сарајеву у периоду од 1991. до 1995. године', а Комисија за Сребреницу да 'утврди истину о страдању свих народа у сребреничкој регији у периоду од 1992. до 1995. године'. Све српске странке, како владајуће, тако и опозиционе, гласале су за формирање нових комисија", појашњава се у овом извјештају.

Комисије су потпуно независне и чине их реномирани стручњаци из цијелог свијета, а раде без уплитања институција Републике Српске.

У Извјештају се истиче да Влада Републике Српске, као и било која друга влада, има природан и легитиман интерес да финансира истраживање чињеница у вези са битним догађајима у историји земље, укључујући њена најтрагичнија поглавља.

"Судски предмети никако не могу бити једини историјски извор када је ријеч о ратним страхотама. Историчари често дају много више детаљнијих сазнања о тим догађајима. Могуће је чак и да се не сложе са судском анализом, наравно, не упуштајући се у пресуде", додаје се у Извјештају Савјету безбједности УН.

У документу се констатује да је раширена и уобичајена пракса да владе финансирају комисије које истражују чињенице о ратовима, укључујући и инциденте који су предмет кривичних поступака и наводи примјер да је током протеклих деценија Влада САД финансирала комисије за истраживање напада 11. септембра 2001. године, мучење Абу Граиба и скандал у вези са тим злостављањем, као и закључака обавјештајних служби САД у погледу оружја за масовно уништење којима је оправдана инвазија на Ирак 2003. године.

"Утврђивање и прихватање истине о дешавањима током рата битан је елемент послијератног помирења, а Република Српска се нада да ће комисије за Сарајево и Сребреницу допринијети том циљу", истиче се у Седмом поглављу Извјештаја.

Када је ријеч о Комисији за Сарајево, у Извјештају се наводи да је прије више од 15 година, Дом за људска права БиХ наложио Федерацији БиХ, другом ентитету БиХ, да оснује комисију која би истражила страдање сарајевских Срба у периоду од 1991. до 1995. године, на шта се Влада тог ентотета оглушила и није формирала комисију.

"Одбијање Федерације да формира комисију је утолико горе зато што систематска и распрострањена пракса прогона, мучења и убистава, те скривања тих ратних злочина почињених над грађанима Сарајева српске националности никада нису озбиљно истражени нити процесуирани. СИПА, безбједносна агенција на нивоу БиХ, располаже подацима о најмање 2.700 жртава ратног злочина српске националности на подручју града Сарајева, које је током сукоба било под контролом бошњачке армије", наглашава се у Извјештају.

Република Српска сада је формирала комисију коју је ФБиХ била дужна да формира, али није, и она је независна, међународна комисија која ће истражити и сачинити извјештај о страдању сарајевских Срба у периоду од 1991. до 1995. године.

На челу комисије налази се Рафаел Израели, професор на Хебрејском универзитету у Јерусалиму, а чланови комисије су стручњаци из САД, Аустрије, Италије, Србије, Украјине и Француске.

Када је ријеч о Комисији за Сребреницу, у Извјештају се наводи да је Република Српска основала и Комисију за испитивање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду од 1992. до 1995. године.

У документу се истиче да формирање ове комисије није покушај да се оспори велики злочин почињен против Бошњака у Сребреници у јулу 1995. године, већ трагање за истином о злочинима у овој општини без обзира на националност жртава током цијелог рата.

"Комисија за Сребреницу је нужна зато што је извјештај из 2004. године, који је Влада Републике Српске усвојила, написан са претходно утврђеним закључцима, а конципиран тако да игнорише страдања Срба у том подручју и усвојен под присилом. Овај извјештај припремљен је према диктату тадашњег високог представника Педија Ешдауна. Сам Извјештај документује Ешдаунову дубоку уплетеност у писање овог извјештаја, као на примјер постављањем чланова Комисије и давањем налога у погледу садржаја датог извјештаја", наглашава се у Седмом поглављу 21. Извјештаја.

У документу се подсјећа да је из извјештаја, политичким диктатом, изостављен сваки помен страдања Срба, те потврђује да није спроведено никакво истраживање историјске позадине злочина почињених у сребреничкој регији у периоду од 10. до 19. јула 1995. године.

"Након навођења Ешдаунових инструкција Комисији, у Извјештају се наводи: 'Овим је мандат Комисије усмјерен искључиво на испитивање судбине Бошњака у наведеном периоду'. Овај озбиљан пропуст битан је разлог због којег је потребна нова комисија за Сребреницу", истиче се у овом поглављу.

Осим тога, додаје се у документу, сумњив је и интегритет Извјештаја из 2004. године зато што је припремљен и усвојен под изузетним притиском у времену у којем се Ешдаун није устезао да намеће вансудске казне званичницима који би одбили да се повинују његовим жељама.

"Само у 2004. години, Ешдаун је смијенио и наметнуо забрану јавне функције за 73 особе, укључујући високе функционере Републике Српске, те блокирао рачуне многим другима. Тадашњи званичници Републике Српске надлежни за усвајање Извјештаја били су предмет стварних пријетњи по лични статус у случају да одбију да поступе према Ешдауновим захтјевима. Извјештај припремљен и усвојен под присилом има озбиљне мањкавости и не може бити објективан, историјски запис. Његов садржај није заснован на независним истраживањима, већ на Ешдауновим политичким директивама", наглашава се у 21. Извјештају.

У документу се наводи да је извјештај, који су усвојиле тадашње институције Републике Српске, био производ Ешдаунове воље, а не слободне одлуке институција и изабране владе.

"Иако злочини једне стране у сукобу никако не представљају правну или моралну одбрану злочина друге стране, историјске чињенице о звјерствима Бошњака над Србима не смију бити занемарене. Бошњачке снаге убиле су и мучиле бројне српске цивиле у сребреничкој регији, међу којима је велики број стараца, жена и дјеце. Ипак, Извјештај из 2004. године ове ратне злочине изричито искључује", истиче се у Извјештају.

Неизношење чињеница о ратним злочинима над Србима у сребреничкој регији наводи на закључак да нису ни почињени и њихово изостављање из Извјештаја из 2004. године било је дјело ОХР-а да би се учврстио стереотипан наратив, према којем су Срби ратни агресори, а Бошњаци њихове жртве.

"Овај наратив су, нажалост, наметнуле институције правосуђа на нивоу БиХ, које су под потпуном контролом Бошњака, чиме је српским жртвама у потпуности ускраћена правда. Исцрпни извјештаји истраживача из Републике Српске о злочинима над Србима завршили су у фиокама Тужилаштва БиХ, без икакве реакције. Ниједан Бошњак никада није осуђен за злочин против човјечности, а свега неколико је осуђено за ратне злочине уопште", констатује се у најновијем Извјештају Републике Српске.

У документу се додаје да је на челу Комисије за Сребреницу израелски историчар Гидеон Грајф, професор на Универзитету у Тексасу, који је један од водећих истраживача Холокауста у свијету, а чланови су из САД, Јапана, Аустралије, Нигерије, Србије и Њемачке.

"Република Српска се нада да ће нова комисија за Сребреницу помоћи да се утврде историјске чињенице у погледу ратних злочинау Сребреници и допринијети помирењу међу народима у БиХ. Помирење међу народима у БиХ захтијева правично сагледавање свих злочина почињених током рата. За разлику од извјештаја о Сребреници из 2004. године, извјештај нове комисије за Сребреницу неће имати унапријед постављене закључке", наглашава се у Седмом поглављу.

У документу се подсјећа да су неке стране дипломате и политичари у БиХ критиковали нову комисију за Сребреницу чак и прије него што је почела свој рад, јер сматрају да је истина о Сребреници већ утврђена зато што су догађаји из јула 1995. године већ пресуђени пред судовима и трибуналима.

"Међутим, судски поступци не заустављају процес истраживања историје. Уз то, Комисија за Сребреницу имаће ширу визуру и истражити не само страдање Бошњака у јулу 1995, него и страдање свих народа у подручју Сребренице током рата. Не постоји коначан нацрт историје, а извјештај Комисије за Сребреницу неће бити коначна ријеч о овој теми. То ће бити битан допринос проучавању ужасних догађаја у Сребреници током рата", наводи се у овом извјештају.


 

http://89.111.245.19/novosti/689137/formiranje-komisija-za-sarajevo-i-srebrenicu---traganje-za-istinom.htm

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Прочитајте

Радован Караџић

Архива

< мај 2019 >
н п у с ч п с
      1 2 3 4
5 6 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31  

Помоћ за Републику Српску