• Decrease font size
  • Reset font size to default
  • Increase font size
Почетна страна Ратне наредбе Ратне наредбе 1995. године ТЕЛЕГРАМ ГЕНЕРАЛА ЗДРАВКА ТОЛИМИРА ОД 9. ЈУЛА 1995. ГОДИНЕ
ТЕЛЕГРАМ ГЕНЕРАЛА ЗДРАВКА ТОЛИМИРА ОД 9. ЈУЛА 1995. ГОДИНЕ Штампа Ел. пошта

ТЕЛЕГРАМ ГЕНЕРАЛА ЗДРАВКА ТОЛИМИРА ОД 9. ЈУЛА 1995. ГОДИНЕ

* * *

Овај телеграм генерал-мајора Здравка Толимира упућен је на "истурено командно место" Дринског корпуса, на руке генерала Гвера и генерала Крстића. Он заслужује највећу пажњу. Већ из прве реченице постаје очевидно да су јединице Дринског корпуса такорећи нехотично дошле у "позицију да могу заузети и сам град Сребреницу", што значи да то није била првобитна намера Корпуса, него да се само сузбију упади муслиманских војника из Сребренице на српску територију. Овај телеграм је иначе упућен 9. јула 1995. године, дакле, читава два дана пре самог ослобађања Сребренице.


Друга реченица садржи Толимирово казивање да је "Председник Републике задовољан борбеним дејствима око Сребренице и сагласан да се наставе дејства ради заузимања Сребренице, разоружања муслиманских терористичких банди и потпуне демилитаризације енклаве Сребреница". Тиме се само потврђује да на самом почетку операције није била намера да се заузме Сребреница и прејудицира њен послератни положај, него само да се разоружају банде, пошто је ова енкалава, као "заштићена зона", морала бити демилитаризована, па је и сам Генерални секретар ОУН Б.

Бутрос-Гали неколико пута упозоравао да је Сребреница "војно упориште" ("stronghold") и да муслиманска страна није извршила обавезе утврђене одговарајућом резолуцијом Савета безбедности о успостављању "заштићених зона" у Босни и Херцеговини.

Трећа реченица потврђује већ осведочену праксу председника Караџића да војне снаге непрестано упозорава да цивилном становништву и УНПРОФОР-у пруже сву могућу заштиту. Наиме, генерал Толимир обавештава да је то "Председник Републике Српске наредио".

Коначно, у четвртој реченици генерал Толимир захтева од команданата да "у складу са наређењем Председника Републике Српске издају наређења" да се пружи максимална заштита цивилном становништву и УНПРОФОР-у, а нарочито да се са цивилима и ратним заробљеницима поступа у складу са Женевским конвенцијама.

Све поменуте околности из овога телеграма треба довести у везу с оним што је већ раније поменуто, као и с оним што је уследило пред Хашким трибуналом. У свом исказу пред судом у Хагу Дражен Ердемовић је рекао: "...имали смо наредбе вишег заповједништва да се придржавамо међународних конвенција, али их мој заповједник вода није поштовао". Дакле, наредба Председника Републике, коју је проследио генерал Толимир, стигла је до последњег војника, али због нечега Ердемовићев заповедник није је поштовао. Тиме улазимо у траг целе ујдурме око Сребренице.

Већ је поменуто да је Хакија Мехољић, посланик из Сребренице, изјавио у фељтону о настанку СДА ("Слободна Босна", наставак бр. 6) да је њима десеторици, од којих су сви живи, у јесен 1993. године Алија Изетбеговић изјавио како му је у пролеће 1993. године Бил Клинтон понудио да пусте Србе да уђу у Сребреницу, да се потом инсценира покољ како би НАТО добио изговор да уђе у рат и оконча га у корист муслимана. На то такође упућује и чињеница да је у априлу 1993. године француско Министарство спољних послова издало саопштење како су Срби већ ушли у Сребреницу и да крв тече потоцима, а у медијима су остали трагови ове француске дезинформације.

Све то упућује на везу између низа догађаја и она се на следећи начин може реконструисати:

- Хакија Мехољић сведочи шта му је у јесен 1993. године Алија Изетбеговић рекао.

- Априла 1993. године француско Министарство је својим саопштењем већ направило изговор за интервенцију НАТО-а, али је команда Војске Републике Српске то спречила тиме што је своје јединице задржала на прилазима Сребреници.

- Дражен Ердемовић сведочи да је знао да је више заповедништво издало наредбу о поштовању међународног хуманитарног права и поступању по међународним ковенцијама, "али да њихов командир вода то није поштовао".

- Ердемовићев "заповедник" 1995. био је, поред Милорада Полемиша (који вероватно није знао француске намере), и Југослав Петрушић, познати француски агент и плаћеник.

 


 

 

Прочитајте

Радован Караџић

Архива

< јун 2009 >
н п у с ч п с
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26
28 29 30        

Помоћ за Републику Српску