• Decrease font size
  • Reset font size to default
  • Increase font size
ПРЕДГОВОР Штампа Ел. пошта
Ратне наредбе

Потом, 14. новембра 1995. године хашки тужилац је подигао нову оптужницу против др Радована Караџића и генерал-пуковника Ратка Младића. Том оптужницом тужилац је бар делимично одступио од позивања на начело комадне одговорности, тако што је покушао да др Радовану Караџићу припише и непосредно командовање у борбама око Сребренице и тиме направи од њега саучесника у самом планирању, подстрекивању и наређивању ратних злочина после заузимања овог града.

Потпуно неочекивано, 28. априла 2000. године хашки тужилац је изменио оптужницу против др Радована Караџића, тако што му  је ставио на терет једанаест најтежих кривичних дела: геноцид, саучесништво у геноциду, два злочина  против човечности, повреду закона и обичаја рата, тешку повреду Женевских конвенција од 1949, депортовање и друга нељудска дела, противправно терорисање цивила и узимање талаца.

То су мање-више она иста кривична дела за која је и раније био оптужен. Како је нова оптужница само унеколико сажета, а тиме можда и прегледнија, поставља се питање због чега је уопште измењена. Изгледа да је главни разлог за ову измену била Биљана Плавшић.

Првобитном оптужницом поред др Радована Караџића био је и оптужен и генерал-пуковник Ратко Младић. Почетком 2000. године новим господарима света и хашким тужиоцима је по свој прилици пошло за руком да убеде Биљану Плавшић да сведочи против др Радована Караџића, а све у варљивој нади да ће Караџић бити жив ухваћен. Том приликом је Биљана Плавшић своје "сведочење" против др Радована Караџића вероватно условила испуњењем свог захтева да се оно не  употреби и против генерал-пуковника Ратка Младића. Како се вероватно рачунало с тим да Биљана Плавшић сведочи и против Слободана Милошевића, тужилаштво је решило да испуни њен услов и раздвоји случај др Радована Караџића од случаја генерал-пуковника Ратка Младића. Тако је под видом измене оптужнице случај др Радована Караџића здружен са случајем Момчила Крајишника и Биљане Плавшић, док је случај генерал-пуковника Ратка Младића без икаквог образложења издвојен.

Иначе, поред ове небитне процедуралне измене, сам начин утврђивања наводне кривичне одговорности др Радована Караџића остао је исти. Приликом сваког навођења појединачног кривичног дела тужилац истиче да га је др Радован Караџић извршио својим "појединачним чињењем или у договору с другима" тако што је "појединачно или у договору с другима планирао, подстрекавао, наређивао, извршавао или на други начин потпомогао и подбадао планирање, припремање или извршавање" сваког од наведених једанаест кривичних дела. Код појединих кривичних дела се још додаје да је др Радован Караџић "знао или имао разлога да зна да су снаге босанских Срба под његовом управом и контролом извршиле" та дела, "а да је пропустио да предузме нужне и разумне мере да такве акте спречи или казни њихове извшиоце". Оно прво представља индивидуализовану одговорност као да је др Радован Караџић лично или непосредно извршио поједина кривична дела, док ово друго представља преваљивање одговорности непосредних извршилаца појединих кривичних дела на др Радована Караџића за дела својих потчињених.


 

Прочитајте

Радован Караџић

Архива

< јун 2009 >
н п у с ч п с
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30        

Помоћ за Републику Српску