• Decrease font size
  • Reset font size to default
  • Increase font size
Почетна страна Ратна писма Ратна писма 1992. ГОСПОЂИ ХЕЛЕН ДЕЛИЋ-БЕНТЛИ, 24. јули 1992.
ГОСПОЂИ ХЕЛЕН ДЕЛИЋ-БЕНТЛИ, 24. јули 1992. Штампа Ел. пошта
Ратна писма 1992.

ГОСПОЂИ ХЕЛЕН ДЕЛИЋ-БЕНТЛИ, 24. јули 1992. 92-024-п

Пале, 24. јули 1992.


ГОСПОЂИ ХЕЛЕН ДЕЛИЋ-БЕНТЛИ
ЧЛАНУ КОНГРЕСА
ВАШИНГТОН


Драга госпођо Делић-Бентли,

Прочитао сам чланак ( "Босанци се депортују..." ) и одмах Вам пишем. Истина је следећа:
У овом грађанском рату, који је у ствари међуверски, међуетнички, цивили из зона ратних дејстава су или избјеглице или таоци. Због пуцњаве, стално су изложени опасности и обично желе да напусте опасна подручја привремено или заувек. То је њихово право, према Женевској конвенцији.

Ако их, међутим, власти задржавају на овим подручјима против слободне воље овог становништва, тада су тим људи таоци и власти крше Женевску конвенцију. Управо се то догађа хиљадама Срба  у градовима и мањим мјестима под муслиманском контролом, укључујући Сарајево, Горажде, Зеницу, Травник, Бугојно, Мостар, Пазарић, Тарчин, Горњи Вакуф, Ливно, Дувно, Коњиц, Брезу, Високо, Бихаћ, Тузлу и др. Више од 2.000 Срба је заточено и није им дозвољено да неке крајеве напусте, што значи да их силом задржавају. Још 300.000 или више је протерано из својих домова силом, није им било дозвољено да понесу ни личне ствари.

Ни држање силом ни протеривање силом нису у складу са Женевском конвенцијом.

Српске власти ништа од тога не раде. Оне дозвољавају Муслиманима и Хрватима да остану или оду, сагласно њиховој слободној вољи. Ако и када се одлуче да оду, могу се вратити својим кућама, могу се вратити кад год желе, зависно од свог осећања безбедности. Ми смо и преузели неколико таквих обавеза. На српској страни нема ''етничког чишћења''. Они који одлазе дужни су да организују властити превоз и све што се тиче њиховог одласка. Ако превозна средства нису удобна, то је због рата. Није потребно да се каже да у оваква времена људи уопште користе све врсте возила.

Пошто су цивили у овом рату углавном или таоци или избеглице, више бих волео да су Срби избеглице, а не таоци, и најбоље би било када би им дозволили да слободно оду, као што је то дозвољено Муслиманима и Хрватима на српским подручјима.

Замолио бих Вас да употребите свој утицај да се Срби из горе наведених градова под муслиманском или хрватском контролом ослободе.

Драга госпођо Делић-Бентли, вероватно знате да су Срби у Босни страна која представља мањину и да су их напали Хрвати и Муслимани који чине 65% становништва а у коалицији су. Зато Срби нису за рат. Пошто ми прихватамо повратак свих наших избеглица, то значи да нема "етничког чишћења". Оно до чега нам је највише стало су мир и ослобођење заробљених Срба.

Прилажемо Вам неке информације које Вам могу бити интересантне и корисне.

Хвала вам на могућности да са Вама будемо у контакту.

Искрено Ваш,

др Радован Караџић
ПРЕДСЕДНИК ПРЕДСЕДНИШТВА

Delic-Bentli-24.07.92_1 Delic-Bentli-24.07.92_1 Delic-Bentli-24.07.92_1
Delic-Bentli-24.07.92_1   

 

Прочитајте

Радован Караџић

Архива

< август 2009 >
н п у с ч п с
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31          

Помоћ за Републику Српску