• Decrease font size
  • Reset font size to default
  • Increase font size
Педи Ешдаун Штампа Ел. пошта
Ратна писма
Педи Ешдаун92-053-п

Драги господине Ешдаун,

Хвала Вам на Вашем писму. Нажалост, прва страна Вашег факса била је скоро нечитљива, а нисмо могли да успоставимо везу са Вама да бисмо изнова добили ту страну. Колико смо могли да је изведемо из остатка Вашег писма, разумели смо и веома ценимо хуманост Вашег става и часне напоре да створите објективан приступ целом проблему.
Ратови изазивају најгора осећања у човеку. Какви год да су извори таквих осећања, значајан допринос њиховом јављању дају страни и муслимански медији, страховитa пропаганда. "Запрети некоме као псу и он ће почети да лаје" – то је универзално људско искуство. Али, ми смо све ствари ставили под нашу контролу па је сада време да уклонимо остатке таквог понашања. Да бисмо избегли листање поступка прилажемо неке од наших докумената.

Што се тиче Омарске, ми је затварамо. Медицински извори – да, али је најбоље да се затворе сва места лишења слободе и изврши размена ратних заробљеника на основи "сви за све". Наши извори су ограничени и, што Вам може звучати неуверљиво, ратни заробљеници су унеколико боље обезбеђени него неки од наших избеглица са муслиманске и хрватске територије. Огромни су захтеви за храну и станиште, као најбитније ствари за опстанак. Проблем је умањен захваљујући Србији, која је примила велики број Срба и Муслимана упркос проблемима проистеклим из блокаде.

За узврат, ми још увек захтевамо од друге стране да размени све заробљенике, али ја непрестано указујем да они немају интереса за такву размену. Помоћ МКЦК и/или Црвеног крста била би у овој ствари највећма добродошла.

Ми још увек инсистирамо да неко посети муслиманске логоре за Србе. Ми смо питали, молили, апеловали, захтевали за свакога за кога смо претпостављали да би био вољан и кадар да оде тамо. Нисмо добили никакав одговор. Прилажемо листу таквих логора, Централни затвор у Сарајеву, Тарчин (силос ), Коњиц који је међу најгорима, а да не помињем приватне затворе у Сарајеву и организоване јавне куће са српским женама.

Иако је рат убијање и разарање, потпуно се слажемо са Вама да су ненужна разарања варварска. Предузели смо мере да ниједан град у Босни и Херцеговини не подели судбину Дрездена.

Господине, желимо да Вам захвалимо на Вашим љубазним напорима у нади да ћемо Вас видети у бољим околностима. Остајем

Искрено Ваш,

др Радован Караџић
(Председник Председништва)

[Ово писмо је било упућено вероватно августа 1992. године.]





 

Прочитајте

Радован Караџић

Архива

< август 2009 >
н п у с ч п с
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31          

Помоћ за Републику Српску