• Decrease font size
  • Reset font size to default
  • Increase font size
Почетна страна Ратна писма ГЕНЕРАЛ П. МОРИЛОН, 6. децембар 1992.
ГЕНЕРАЛ П. МОРИЛОН, 6. децембар 1992. Штампа Ел. пошта
Ратна писма

ГЕНЕРАЛ П. МОРИЛОН, 6. децембар 1992.92-043-п

РЕПУБЛИКА СРПСКА                   
ПРЕДСЕДНИШТВО
ХИТНО

Бр. 01-1798/92
Пале, 6. децембар 1992.

УНПРОФОР - САРАЈЕВО
ГЕНЕРАЛ П. МОРИЛОН

Поштовани генерале Морилон,

Када су конвоји напустили Сарајево 11, 15. и 25. новембра ове године установили смо да су Срби у Сарајеву почели да умиру од глади и да су на самој ивици да се одлуче на колективно самоубиство. У току последњих недеља злостављање  је достигао такву форму и степен да су српски младићи бруталним физичким насиљем приморавани да се придруже муслиманској војсци. Срби се хапсе и убијају на улицама. О ситуацији у сарајевским затворима сведочи посета господина Данијела Шифера, сарадника господина Визела, 30. новембра 1992.

 

Као што Вам је познато, више од сто хиљада Срба су етнички таоци у градовима и местима под муслиманском управом. Већ неколико пута смо скренули пажњу светске јавности на чињеницу да је положај тих људи много тежи од положаја ратних затвореника, на пример у Мањачи. Не само да су лишени хране и слободе кретања већ су и изложени свим врстама физичког и психичког злостављања.  Више се не ради само о физичком преживљавању. У питању су други аспекти људских права. Срби су, генерале Морилон, парије у тим градовима, без икакве заштите. Не злостављају их само муслиманске власти и војне и паравојне групације. Највећи терор коме су изложени је можда онај који врше њихови суседи Муслимани, продавци у радњама, пролазници на улицама. Тако бар сведоче они који су напустили Сарајево. Свако дете има право да баци камен на Србина. Србима није дозвољено да се састају нити да се посећују. Господине, овако горку судбину имали су само Јевреји у нацистичкој Немачкој. Животи ових људи немају вредност, као што је приказано у многим сведочењима која смо презентирали светској јавности.

Споразум о слободном кретању цивила (по Женевској конвенцији) постигнут је на Лондонској конференцији и све три стране су га потписале у Женеви  2. октобра 1992. Али он до сада није поштован без обзира на ауторитет институција међународне заједнице, и без обзира на број конвоја који су безбедно прошли преко српских територија, укључујући сарајевски аеродром који је предат УНПРОФОР-у за хуманитарне потребе. Од српске стране се не може очекивати да узме учешћа у преговорима  све док муслиманска страна не испуни ове давно преузете обавезе.

Оваквом политиком муслиманска страна потпуно игнорише слободну вољу цивилног становништва. Они показују презир према агонији хиљада  људи чији се блиски рођаци налазе у животној опасности.

У таквој ситуацији, Председништво и влада Републике Српске донели су 1. децембра 1992.  године одлуку да вам доставе захтев да хитно омогућите свима онима који то желе (без обзира на националност) да пређу на српску територију - Грбавица, на мосту Братство и јединство, једног дана у децембру, под заштитом УНПРОФОР-а. Место прикупљања би био хотел "Бристол", а становници Сарајева ће о томе бити обавештени преко раија и телевизије три дана унапред.

Ако УНПРОФОР не може да обезбеди ову хуманитарну акцију спасавања хиљада недужних етничких талаца, државни и војни органи Републике Српске ће бити приморани да сами организују спасавање и заштиту својих земљака. Осим оружане заштите невиних, светски медији ће имати прилику да буду непристрасни сведоци ове, надамо се, мирне евакуације. Ако друга страна покуша да спречи овај мирни егзодус, Војска Републике Српске ће то спречити свим средствима.

С поштовањем

др Радован Караџић
Председник Председништва

Morillon-6.12.92_1 Morillon-6.12.92_1  

 

Прочитајте

Радован Караџић

Архива

< август 2009 >
н п у с ч п с
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31          

Помоћ за Републику Српску