92-008-п


СРПСКА РЕПУБЛИКА БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА
ПРЕДСЕДНИШТВО

13. јуни 1992.


Драги господине Кутиљеро,

Захваљујемо Вам се на Вашем охрабрујућем писму. И ми верујемо да је политички договор од суштинског значаја и једино га можемо замислити са Вама као председавајућим.

Већ смо постигли значајан напредак током разговора о аеродрому, слободном пролазу хуманитарне помоћи и сигурности слетања.

Надам се да смо показали и у пракси, у нашим ставовима према УНПРОФОР-у, и у настојању да се мир постигне политичким средствима, колико нам је стало да се, што је могуће пре, наставе преговори.

С поштовањем,

др Радован Караџић


[ Поменута "начела споразума постигнутог 18. марта" представљају заправо Лисабонски споразум који су све три стране парафирале. Алија Изетбеговић је, после разговора са америчким амбасадором у Београду Вореном Зимерманом, вероломно повукао свој параф, док је српска страна остала верна Лисабонском споразуму. Иначе, одустајање муслиманске стране од Лисабонског споразума јесте, по општем уверењу, casus belli у Босни и Херцеговини.]