• Decrease font size
  • Reset font size to default
  • Increase font size
Почетна страна Радованов гамбит
РАЈКО ПЕТРОВ НОГО Радованов гамбит Штампа Ел. пошта
Написао Печат / Рајко Петров Ного   
понедељак, 09 мај 2011 00:00

 

БЛАГ ПРЕМА СВЕМУ И ГОСПОДИН НА КРАЈУ

 

Радован КАраџић са оцем и братом
Он није, како су опскуранти распевали, никакав гусларски тип, мада
гуслати уме. Он је урбанији од многих који се за урбане издају.
Тачно значење речи урбаност управо је уљудност:
Радован са оцем и братом

У коментарима моје посете Радовану један је био узорит. Каже наш министар, како је Караџићу требало дозволити само посете породице – ужу породицу нису ни пустили – а тамо је, вели, била променада… Ако изузмемо Косту Чавошког, правног саветника породице, и Бату Иванишевића, који је већ био укључен у тим одбране, остаје да сам та променада био ја. У једном интервјуу кратко сам том, иначе способном, министру одговорио: Он може – и нека може – у читуљи на пола стране сарајевског Ослобођења да испрати на ахирет свог предсједника А. И. А када ја у затвору посетим свог председника, песника, психијатра и пријатеља, са којим другујем 50 година, онда је то променада…

На митингу против хапшења Радована Караџића 29. јула 2008. године, пред великом масом узнемиреног света, рекао сам:

Када сам оно 2004. године на Сретење Господње, за двјеста година Карађорђевог устанка, у Орашцу обновио стих из Буне на дахије слијепог а видовитог Филипа Вишњића о сјечи кнезова – једног кнеза преварит можете / једног посјећ, а два ће утећи – и рекао да та двојица још увијек бјеже, по одјеку се могло разабрати да је још жив дослух пјесника и народа. Сад мисле да су једног уловили.

Нека ловци на скупе српске главе једном заувијек науче још један стих:
Лове а уловљени!

Ловили сте и били уловљени када сте на Видовдан, безаконо, ону главу испоручили хашком чудовишту.

Ловили сте а били уловљени и када сте за ону другу главу измолили оптужницу; та је глава отишла сама и сад тамо не знају шта ће с њом.

Прво слово вашега оченаша гласи: Водите, и не враћајте нам их.

Овај кога сте 18. јула 2008. године киднаповали, и 72 сата избрисали, има стотину лица, а свако је наше.

Лијепо је име Радован. Примило се код Срба. У Србији, понегдје, положајника зову Радован.
А могли сте, Овлашћени Органи – не би вам било први пут – у Радовањском лугу Радована затући. Па да се поредите. Али ви сте неупоредиви.

Милош је усекованог Карађорђа у темељ државе узидао, а ви и Карађорђеву и Милошеву и Петрову и Александрову државу, и Радованову државицу, разграђујете.

А друштванце ваших коментатора, аналитичара, интелектуалаца општег смјера – које се задивљујуће разумије не само у новинарство и политику, већ и у психијатрију, алтернативну медицину, гле, и у поезију – на свим телевизијама и у свим новинама упражњава опскурну групну терапију и са висине своје безначајности свакодневно једни другима издају сертификате да постоје. Друштванце ужива да туче свезаног! Има такав сој који је рођен само зато да све што је високо и усправно у блато свали, а онда и прикваси. Ко год се на Радована затрчавао, тај се самопозљеђивао.

Па пођи, божји Полазниче, и на ово послање. Ниси ти први коме су клицали: Распни га, распни!

Као онда кад смо у кући, коју су окупаторски хеликоптери тресли, славили светога царскога Аранђела, Аранђела у жици – да ово кажем твојим стихом – остани „благ према свему и господин на крају”. Ово ти је од мене за попудбину:

Анђелима су подрезали крила
А Арханђела стрпали у жицу
А још се свећа није угасила
Ни прво слово спало на ижицу

Посустали су тиморни пејзажи
И усахнуло врело у Острогу
Кад лажна звезда у небеској кажи
Проказа јагње иза леђа Богу

У проказању кривоклеци пишу
Да ће још једног за све да разапну
И све за једног А кад се упишу
До Јуде нека себи омчу запну

Јер од поноћи Поноћник нас двори
И не да да нас чаше мимоиђу
Виј вука није молитва на Гори
Не чека свеце с иконе да сиђу

Ни анђелима да узрасту крила
Ни Аранђела да повади мача
Над веком му се сенка издужила
И одвојена од тела корача

Ловци на скупе српске главе, ловите одсад ову издужену сјенку, која ће вам се на оба свијета привиђати.

_____________

Запиши то, Рајко


Рајко Петров НогоОвај прилог саставни је део књиге сећања Рајка Петрова Нога Запиши то, Рајко, која ће ускоро изаћи из штампе. У сусретима са писцима Ивом Андрићем, Милошем Црњанским, Мирославом Крлежом, Мешом Селимовићем, у сукобима са Оскаром Давичем и Маком Диздаром, али и са некима из своје генерације, Ного је у својој аутобиографији о другима захватио пола века наше убрзане историје.

Извор: http://www.pecat.co.rs/2011/05/rajko-petrov-nogo-radovanov-gambit/



 

Прочитајте

Радован Караџић

Архива

< мај 2011 >
н п у с ч п с
1 2 3 4 5 6 7
8 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31        

Помоћ за Републику Српску