• Decrease font size
  • Reset font size to default
  • Increase font size
Почетна страна Проза Караџић: Три грешке због којих смо заратили [IV део]
Караџић: Три грешке због којих смо заратили [IV део] Штампа Ел. пошта
Написао Српски Телефраф / Република   

четвртак, 18. 1. 2018 | Српски Телефраф | Република

Кључне грешке, стварање Југославије од народа који је нису желели, политика по којој слаба Србија значи јаку Југославију и напослетку разбијање те државе створили су атмосферу погодну за ратна хушкања, што је довело до нових сукоба. Тако би у најкраћем гласило објашњење Радована Караџића за највеће грешке које су довеле до крвопролића у Босни.

Стварање Југославије, политика "слаба Србија, јака Југосалвија" и напослетку разбијање те државе били су најлошији потези, после којих су отворена врата новим сукобима

Када се лаж устоличи на престолу, пише први председник Републике Српске у ексклузивној колумни за Српски телеграф, грешке се нижу и све тада води "у правцу ратног решења". Караџићево виђење тих догађаја преносимо у целости, без икаквих измена.

 ПРОПАСТ ИМПЕРИЈЕ

Пре свега, сам рат као начин решавања супротстављених жеља и тежњи је велика грешка. Ретко се десило да страна која започне рат из њега извуче неку корист, већ само штету. Империје које су у прошлом веку започињале ратове - пропале су у тим ратовима. А корени наших криза се налазе у грешкама које су давно почињене, из времена империја које су кроз наше народно ткиво цртале границе и изоштравале верске и културне разлике, које нам трају и данас. У том ланцу грешака су и стварање и рушење Југославије уз ужасне последице по све, а нарочито по Србе. Због тога је тешко изоловати грешке које припадају само овоме рату, јер овде ништа није "од јуче".


РОМАНТИЧАРСКИ СНОВИ

Романтичарски снови о словенском братству нису могли издржати верске и културне разлике којима су се послужиле светске силе кад год им је требало. Било је лепо што је Србија допринела победи Антанте и ослобађању Босне, Хрватске и Словеније, али је прављење државе од елемената који то нису желели, већ им је Југославија била нужно зло да би избегли судбину поражене стране, грешка коју један народ може направити само једном у животу, ако такву грешку уопште преживи.

Геноцид из Другог светског рата није ни именован, а требало је да се деси један нови. Прерано антисовјетско декларисање изложило је ту државу бесу комунистичке Интернационале, па нам и данас у главама неких наших комуниста трају њена упутства о слабљењу Србије као предуслову за ширење комунизма. "Слаба Србија, јака Југославија".

Ретко страна која започне рат из њега извуче корист, већ само штету

Након тих колосалних грешака и наставка политике "слаба Србија, јака Југославија", лако је било у деведесетим наставити са грешака. Начин на који је разорена Југославија далеко превазилази све њене грехе и слабости. А све се могло завршити мирно и поштено, тј. праведно, али су западне републике добиле подршку да на силу задрже империјалне и комунистичке границе без икаквих гаранција за два милиона западних Срба и осталих мањина.

РАЗРОКИ БАЛКАНЦИ

Кад се говори о Босни, највећу грешку починили су неки "отуђени центри моћи у СДА", како их је окарактерисао Адил Зулфикарпашић када је напуштао ту странку. Кад је једном донесена одлука да се настави у правцу ратног решења, све остале грешке су добиле шансу и нису је пропустиле, све су се оствариле.

Лаж се устоличила на престолу и обезбеђује се наставак антагонизма, међусобних сумњичења и оптуживања, и томе се не види краја. Народи у овом региону једним оком мотре једни на друге, а другим покушавају да изграде будућност, али тако разроки неће стићи далеко. Нама наши пријатељи и родољуби замерају, то јест сматрају нашим грешкама што нисмо одмах увели ратно стање и што нисмо ишли на брзу победу. О победама мало касније, али ратно стање нисмо хтели да уведемо да не милитаризујемо живот и далеко од линија фронта и у бројним општинама у којима није било борби.

Командама би, наравно, било лакше, али народу би било теже.


Ми ћемо им мајку

Анализирајући ратна збивања, први председник РС је написао:

- Најупечатљивија карактеристика, поновно и поновно испољавање беса, бестијалности и разорности и према живим створовима и према светињама "онога другога". Ако ни због чега другог, због тога би требало искључити сваку могућност грађанског рата - заувек! А елите могу и морају да обесхрабрују сваки неправедан и неоправдан захтев своје заједнице од других.

Врло је једноставно договорити се око тога ко на шта полаже право, а на шта нема права. На доминацију над другима нико нема право, без обзира на бројност заједнице. Данас се само на Балкану могу чути феудалне и трибалистичке концепције "демократије" - "чим нас буде више од 50 одсто - ми ћемо им мајку".


Историја у бројкама


1990. Караџић ушао у политику и формира Српску демократску странку

Залагао се да БиХ остане у крњој Југославији, а да се у случају цепања Босне српске територије припоје Србији и Црној Гори

1991. основао "српске аутономне области" (САО), на референдуму исте године Срби већином гласова били за савез са Србијом
Скупштина босанских Срба 9. јануара 1992. године прогласила Републику српског народа Босне и Херцеговине

1992. власти БиХ организовале референдум о независности, где је већина изашлих гласача била за отцепљење од Југославије
У априлу исте године Уједињене нације признале независност БиХ и примиле је у своје чланство.


Приредила: Татјана Ковачевић


http://www.republika.rs/vesti/srbija/38153/ekskluzivno-kolumne-radovana-karadzica-tri-greske-zbog-kojih-smo-zaratili-deo

 

Политички тестамент Др Радована Караџића

РАДОВАН КАРАЏИЋ: Моја истина о Алији и Фрањи

Караџић: Рат није зависио од Срба [III део]

Радован Караџић: Срби нису изгубили рат [V део]

Радован Караџић: Срби, одмах се уједините [VI део]

 

 

 

 

 

Прочитајте

Радован Караџић

Архива

< јануар 2018 >
н п у с ч п с
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31      

Помоћ за Републику Српску