• Decrease font size
  • Reset font size to default
  • Increase font size
Почетна страна Проза Караџић: Рат није зависио од Срба [III део]
Караџић: Рат није зависио од Срба [III део] Штампа Ел. пошта
Написао Српски Телеграф / Република   
четвртак, 18 јануар 2018 02:44

среда, 17.1.2018 | Српски Телеграф | Република

Срби нису имали ратне планове, тако да избијање рата није зависило од њих, тврди Радован Караџић, који у ексклузивним колумнама које је написао за Српски телеграф анализира дешавање у Босни и Херцеговини током трогодишњих сукоба.

Кривце за сукобе треба тражити међу неколико великих сила, али без наше спремности да се убијамо те силе не би могле ништа да постигну, наводи Караџић

Ни Хитлер није успео да завади Југославију, нити би неко могао да завади Србију и Русију

Ко је крив за рат, ко је хушкао и зашто су три народа ушла у братоубилачки рат, тема је којом се Караџић бави у трећем наставку серијала, а његов текст преносимо у целости, без икаквих измена.

НОВИ СВЕТСКИ ПОРЕДАК

За рат у БиХ и у Југославији одговорност лежи на многима и то је можда најмасовнија одговорност, али да не помињемо далеке догађаје и актере, наслеђене и задржане империјалне границе и стране интересе, криве су пре свега елите које су имале апсолутну власт и никакву опозицију. Републичке елите су формулисале циљеве на које нису имале право и повеле су своје масе у погибију, разарање и сиромаштво.

Нико није имао право на једнострано отцепљење, али нико није требало ни да спречава договорено отцепљење. Наравно, криво је неколико великих сила које се баве утврђивањем новог светског поретка, али без наше спремности да се убијамо те силе не би могле ништа да постигну, као што сада не би могле да запале Шпанију нити да заваде скандинавске земље. Ни Хитлер није успео да завади Југославију (Србију) и Румунију, нити би неко могао да завади Србију и Грчку или Србију и Русију. Број земаља које нико не може да завади треба да расте, иначе овај регион нема будућност.

ПРОТЕРИВАЊЕ СРБА

Одговорност за рат у БиХ, то јест "злочин против мира", нико не испитује, чак ни овај суд Уједињених нација. Као да то није важан извор свих других догађаја, и отац и мајка свих злочина и патњи. Као да то више није злочин! То је огромна промена праксе у међународним односима и даће дугорочне последице.

Према узроцима и исходима ових ратова, а нарочито босанског, рат је могао и морао бити избегнут. То је био један од најбесмисленијих ратова. Након три и по године хаоса и "братоубилачког" рата - како смо му некада тепали - добили смо решење које је било обезбеђено и пре рата и имало подршку европске заједнице! Конференција (Карингтон - Кутиљеро) вођена је вешто и било је довољно да се одговорне елите Срба, Хрвата и Муслимана договоре око спорних и неспорних ствари, да се неспорне, а било их је око 85%, одмах примене, а да се око спорних договарају, па кад се договоре.

Међутим, неке елите су хтеле нешто на шта нису имале право, целу Босну у своме власништву, уз покоравање хришћанске већине и протеривање пре свега Срба. О томе постоје докази.

ОПШТИНСКИ РАТОВИ

У суштини, према свом почетку рат у БиХ и није био један, већ више ратова који су почињали и били вођени у различитим временима, на различите поводе у различитим општинама. Било је општина у којима, иако су биле мултиетничке, уопште није било рата на територији, па ни злочина. Дакле, општински ратови, како је то и било предвиђено Законом о Општенародној одбрани и Друштвеној самозаштити.

Неки општински сукоби су почели и шест до осам недеља након избијања рата у Броду и Сијековцу, Бијељини, Купресу и, коначно, Сарајеву. Покољ у Сијековцу, селу Душка Трифуновића, страдалом у Другом светском рату, почињен је 26. марта, напад на Бијељину 31. марта, рат у општинама дуж Дрине у првој половини априла, а рат у долини реке Сане тек крајем маја 1992. То доказује да Срби нису имали никакве ратне планове и да рат није зависио од њих.

Свака општина са српском већином је покушавала да спаси мир и у ту сврху је било предложено да свака етничка заједница формира своју општину, са својом административном полицијом. То је био спасоносни рецепт јер тада не би било рата, криминала, протеривања народа. Али то је одбачено.


Ми ћемо им мајку

Анализирајући ратна збивања, први председник РС је написао:

- Најупечатљивија карактеристика, поновно и поновно испољавање беса, бестијалности и разорности и према живим створовима и према светињама "онога другога". Ако ни због чега другог, због тога би требало искључити сваку могућност грађанског рата - заувек! А елите могу и морају да обесхрабрују сваки неправедан и неоправдан захтев своје заједнице од других. Врло је једноставно договорити се око тога ко на шта полаже право, а на шта нема права. На доминацију над другима нико нема право, без обзира на бројност заједнице. Данас се само на Балкану могу чути феудалне и трибалистичке концепције "демократије" - "чим нас буде више од 50 одсто - ми ћемо им мајку".

 


Приредила Татјана Ковачевић

 

http://www.republika.rs/vesti/srbija/37956/ekskluzivno-rat-nije-zavisio-srba-iii-deo

 

Политички тестамент Др Радована Караџића

РАДОВАН КАРАЏИЋ: Моја истина о Алији и Фрањи

Караџић: Три грешке због којих смо заратили [IV део]

Радован Караџић: Срби нису изгубили рат [V део]

Радован Караџић: Срби, одмах се уједините [VI део]

 

 

 

 

Прочитајте

Радован Караџић

Архива

< јануар 2018 >
н п у с ч п с
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31      

Помоћ за Републику Српску