• Decrease font size
  • Reset font size to default
  • Increase font size
Почетна страна Позадина догађаја Позадина догађаја РАСПАД ЈУГОСЛАВИЈЕ И РАТ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ [III]
РАСПАД ЈУГОСЛАВИЈЕ И РАТ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ [III] Штампа Ел. пошта
среда, 17 јун 2009 19:52

Муслимани су тек у посљедње вријеме бројнији од Срба и Хрвата, због веома вискоког наталитета код Муслимана и ниског код хришћана. Пошто су Муслимани раније били малобројнији и живјели су у градовима, они посједују мање земље и мање теритоорија него Срби и Хрвати. Зато се Муслимани боре да се БиХ не кантонизује, како би поново под своју контролу ставили цијелу републику.

Иначе, пописи становништва у Босни посљедње три денценије снажно су аргументовано оспорени као фалсификовани и од стране Срба и од стране Хрвата.

На страни Муслимана у Босни боре се и плаћеници из исламских земаља. Њихов број варира према изворима. У муслиманским јединицама боје се поједини плаћеници из европсих земаља, али њихов број не изгледа да је белики. Осим најава добровољаца из Русије и других хришћанских земаља, за сада нема веће интернационализације.

4.    Позиција Срба -

Срби се осјећају превареним од стране Тита и његових комуниста. Они сматрају да су побједом у Првом и Другом свјетском рату створили државу за себе и за друге. Краљевина Југославија била је држава у којој су зивјели сви Срби, Хрвати и сви Муслимани, који нигдје у земљи нису били национална мањина, и сви су уживали заштиту од стране федералног устава и федералних закона.

Срби су сматрали да су побједама у Првом у Другом свјетском рату ријешили своје национално и државно питање.Иако приговарају да су у Југославији управо они најлошије пролазили, борили су се да се Југославија сачува, јер је то била прилика да сви Срби живе заједно. Претварање краљевине Југославије у федералну републику од стране комунистичких револуционарних власти Срби су прихватили веома тешко, сјетивши да се сада рјешава хрватско и словеначко питање на штету Срба. Захтјев муслиманске и хрватске стране за осамостаљењем Босне и Херцеговине Срби су примили као кршење постојећег устава, који предвиђа консенсус три народа. Срби су код међународне заједнице оштро протестовали због кршења њихових уставних права и њиховог права на само опредјељење. Ипак, они су сматрали да су напавили довољан компромис тако што нису остали у Југославији и што су прихватили да своје територије не припајају Србима ( Greater Serbia), али су за то тражили да се БиХ трансформише у конфедерацију три националне конститутивне државе по угледу на Швајцарску конфедерацију. Зато су Срби прихватили „Лисабонски папир“. Муслиманско одустајање од Лисабонског папира који је био ислов за признанје БиХ и њен пријем у СЦС Срби су доживјели као нову правару.

Када је муслиманско вођство почетком априла 1992. прогласило општу мобилизацију, на коју су се одазвали само Муслимани и Хрвати, српске масе су биле у страху да се срема нови геноцид, какав је над њима извршила коалиција муслимана и католика током Другог свјетског рата. Уплашене српске масе су затвориле прилазе својим територијама.

Традиционално, Срби су се кроз вијекове ослањали на Русе и увијек се супростављали њемачким интересиман а Балкану. Били су блиски и са Енглезима и са Французима. Међутим, током 45 година комунистичке диктатуре цјелокупна српска интелигенција је била усмјерена ка Америци и вриједностима америчког друштва. Српска страна и даље очекује од Америке разумијевање проблема указује на то да су и Хрвати и муслимани традиционално према Америци, нглеској и Француској оријентисани непријатељски, а Срби пријатељски.Срби сматрају да Америка треба да се ослони на Грке и на Србе у обезбеђивању својих интереса на Балкану.

 



 

Прочитајте

Радован Караџић

Архива

< јун 2009 >
н п у с ч п с
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30        

Помоћ за Републику Српску