ВЛАСЕНИЦА, 22. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Србима, осуђеним у Хашком трибуналу и Суду БиХ, изречено је скоро 4.000 година затвора уз шест доживотних казни, док је веома мали постотак пресуда за злочине над српским народом, а политика је та која утиче на рад правосудних органа, истакнуто је у Власеници на конференцији о раду правосудних институција и процесуирању ратних злочина.

Представник Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић указао је на поразан податак да је само 13 одсто изречених казни за злочине над српским народом пред Судом БиХ од укупно изречених казни у тој правосудној институцији.

Нуждић је нагласио да је највише Срба који су оптужени за ратне злочине и да су њима изричене и највеће казне.

21/09/2019 |  РТРС | Извор: СРНА

Одбор за заштиту права Срба у Федерацији БиХ саопштио је данас да је период постојања Републике БиХ за Србе који су остали на њеној територији било вријеме смрти.

- Након што је проглашена Република БиХ, територија гдје је вршена њена ефективна власт постала је мјесто гдје су Срби вишак и баласт којег се треба ријешити, што је довело до чињења масовних злочина, протјеривања и формирања логора за Србе - наводи се у саопштењу.

Из Одбора указују на многобројне примјере таквих поступања, попут злочина на Казанима поред Сарајева, Брадини крај Коњица, злочине код Чипуљића и Поточана код Бугојна, злочине регуларне јединице тзв. Армије БиХ "Ел муџахедин" на територији Возуће, као и 28. дивизије тзв. Армије БиХ у Залазју поред Сребренице, те злочине око Смолуће и српских села поред Тузле.

#Karadzic replies to Prosecution response to his motion challenging the jurisdiction of a three-judge panel to decide on the disqualification of #IRMCT President Agius and Judge Meron https://t.co/guSbBpDVmt

— Peter Robinson (@PeterRobinMICT) September 20, 2019

17.09.2019 | СРНА | Глас Српске

Сарајево - Бошњачки члан Предсједништва БиХ, а ратни начелник тадашњег Центра служби безбједности Зеница Шефик Џаферовић 28. априла 1995. године упутио је захтјев за пријем у држављанство БиХ припадника одреда “Ел муџахедин” Трећег корпуса такозване Армије БиХ, држављанина Туниса Мхамдија Седик бен Мокхтара, што потврђују и документи који су у посједу Срне.

Иако у Амбасади САД у БиХ кажу да не коментаришу “медијске спекулације”, документи који су у посједу Срне потврђују да није ријеч о “спекулацијама”, већ документима са Џаферовићевим потписом.

Џаферовић је захтјев за пријем у држављанство под бројем 21-1/07-204-1736/95, који је својеручно потписао, упутио 28. априла 1995. године МУП-у такозване Републике БиХ.