• Decrease font size
  • Reset font size to default
  • Increase font size
Почетна страна Акценти Сведочанства Злочинце су проглашавали херојима, нас су жртвовали [3]
Злочинце су проглашавали херојима, нас су жртвовали [3] Штампа Ел. пошта
Написао Слободна Далмација   
среда, 26 децембар 2012 21:34

Из Архиве:

СРИЈЕДА 13. рујна 2000.
Пишу: Анте ШУЉАК и Маријан СИВРИЋ

ЕКСКЛУЗИВНО: ЕДИН ГАРАПЛИЈА,


БИВШИ АГЕНТ ТАЈНЕ ПОЛИЦИЈЕ АИД, ОСУЂЕН НА
ТРИНАЕСТ ГОДИНА РОБИЈЕ И КЉУЧНИ СВЈЕДОК

О БОШЊАЧКИМ ЗЛОЧИНИМА (3)

 

Нас, који смо били легални радници службе, приказивали су као терористе и криминалце, а злочинци и терористи приказивани су као хероји. Цијела та јавна хајка иницирана је с највишега државног врха како би се прикрили злочини Шева, у чије је дјеловање био укључен и највиши полицијско-војно-политички бошњачки врх

Тренутачно најврснији одвјетнички двојац у БиХ, Фарук Балијагић  и Јосип Муселимовић, са својим брањеником Едином Гараплијом

Након што је Неџад Херенда, један од активнијих припадника злочиначко-терористичке постројбе Шеве, својим налогодавцима испричао о свом ухићењу и испитавању, Един Гараплија није могао ни слутити што ће га све задесити.

— Како је уопће дошло до тога да АИД, служба од повјерења Алије Изетбеговића, покрене истрагу против "шева" који су дјеловали, како кажете, уз Изетбеговићево покровитељство?

Адемовићева жеља била је разјаснити дјеловање Шева, који су били мистериј за многе, па тако и за њега као директора АИД-а. Вјеројатно ни он сам у почетку није могао правилно процијенити сву дубину нашег могућег продора у постројбу Шеве и откривања њихових покровитеља, или, пак, посљедица које би из тога могле настати.

Зато се упустио у све то и заповједио покретање читаве акције Орао, да би се касније, када је увидио гдје је све то одвело, једноставно повукао и нас оставио у једној, да тако кажем, пат позицији.

— Тешко је повјеровати како је Адемовић самоиницијативно, тек да задовољи своју знатижељу, заповједио акцију Орао?

Вјеројатно је имао одређену потпору унутар дијела државнога врха. И сам бошњачки државни врх био је подијељен на више фракција, то је сада већ свима јасно. Но, је ли имао потпору једне од тих фракција, то ћете ипак морати питати њега, а то ће га ускоро сигурно питати и на суду.

 

Почиње прогон

— Но, без обзира на све то, Ви сте извукли "дебљи крај".

Да, сигурно је постојао један договор између Адемовића с једне и Алиспахића, Даутбашића и осталог дијела екипе с друге стране, а уз знање политичкога врха, односно фракција којима су припадала споменута господа. Тим смо договором ми жртвовани, а то им се учинило најјефтинијим рјешењем.

— Како...?!

Па, знали су да смо ми прави професионалци, да ћемо читаву операцију, ако нам се каже, заштитити својом шутњом, што се касније показало точним.

— Што се затим догодило с Вама?

Почео је прогон. Ангажирали су полицију и мене су, заједно с још двојицом колега, притворили, без икаквога судбеног налога. Конструирали су монструозну оптужбу да смо отели Херенду с намјером његове ликвидације. Бацили су нас у потпуну изолацију, у самице сарајевскога затвора и у њима нас држали идућих мјесеци. Покушавали су нас сломити и физички и психички.

Никакав контакт с вањским свијетом нисам имао. Нисам ни знао да је вани вођена својеврсна хајка на нас. Поједини су листови, као режимски Љиљан, нас, који смо били легални радници службе, приказивали као терористе и криминалце, а злочинац и терорист Херенда приказиван је као херој. Цијела та јавна хајка и наше проказивање у јавности иницирано је с највишега државног врха како би се заштитило и прикрило постојање и дјеловање Шева.


— Јесте ли успјели ангажирати одвјетника?

Одвјетника Фахрију Каркина послали су ми ови из АИД-а, преко моје мајке, да му дам пуномоћ. Својој супрузи сам рекао да провјери директно код Машића, којему сам вјеровао јер је он од почетка био упознат са свиме и имао је директну везу с Адемовићем. Машић јој је потврдио да је Каркин њихов човјек, да нас нитко не може обранити те да нитко не може заступати нашу обрану као Каркин. Он је, дакле, као АИД-ов човјек одређен да нас брани.

Но, и прије него што су њега послали, Адемовић нас је посредно упозоравао на то да смо дужни бранити се шутњом, у складу са Законом о АИД-у, а послије су и преко наших обитељи стизала идентична упозорења. Каркин је то само додатно потврђивао, инзистирао на томе да се бранимо шутњом, што је послије искористио да у својој назови обрани свали кривњу на нас, а истодобно склони, односно сакрије праву истину о Шевама.

— Како је текао цијели процес?

То суђење је било фарса. Од почетка је све било намјештено. До у детаља све је било унапријед конструирано, још од самих предистражних радњи. Ништа нису препуштали случају, па тако ни избор суца. Наиме, предсједник Вијећа, судац Амир Јагањац, врхунски је обавио свој посао.

 

Прилика за смакнуће

Примјерице, иако је сам Херенда у свом исказу пред Вијећем рекао да је био припадник Шева, да су приликом ухићења код њега нађене дипломатске путовнице и тако даље, ни једног тренутка судац Јагањац није поставио питање тко је заправо Херенда.

Чак сам ја у једноме тренутку у своју обрану индиректно покушао укључити Херендин криминогени досје. Међутим, судац Јагањац дословно је рекао: Ми не судимо Херенди, ми судимо Вама!


— И, на колико сте осуђени?

Осуђен сам на пет година за наводну Херендину отмицу, плус још девет јер су ми "закачили" покушај његове ликвидације, односно четрнаест година укупно. Но, уједињењем те казне судац Јагањац је, како је рекао, имајући у виду мој беспријекорни досје и пријашње активности, ујединио казну на тринаест година затвора. Значи, помиловао ме је једну годину. Не знам је ли за то имао одобрење својих налогодаваца.


— Ваши колеге, на колико су они осуђени?

Са мном су осуђени двојица мојих колега. Остали нису процесуирани јер је процјена водећих људи АИД-а била да их не треба дирати јер на суђењу неће бити тако чврсти као ми, те да могли би нешто казати што не би смјели.

Харис Пезо је осуђен на седам, а Рефик Муран на пет година затвора. Казну је одлежао и сада је пуштен на слободу.


— Је ли у међувремену било покушаја да Вас се смакне?

Ја сам још увијек, надам се не задуго, на издржавању казне. И сада је мало преурањено говорити о таквим покушајима.
Не треба неке ствари ни прејудицирати, а човјек је сигуран онолико колико се сам заштити. А ја сам, вјерујем, способан сам себе заштитити.

 

— Када сте отказали Фахрији Каркину и ангажирали новог одвјетника Фарука Балијагића?


 
Одвјетник Каркин је
АИД-ов човјек

— На основи чега тврдите да је Фахрија Каркин АИД-ов човјек?

Каркин је 1993. године ухићен због сурадње са српском страном, када је у договору с њима судјеловао у пребацивању људи. Затим се појавио и један дио оптужнице у којему му се наводе одређене неморалне радње. Ухићен је и био је у затвору. Одједном је пуштен. Ништа од те казнене пријаве. Нормално, он од тада ради како му се заповједи.

У нашем случају је бјелодано да је радио за АИД и у потпуности скривао злочине Шева. Нама, као својим клијентима, није ништа помогао, већ нас је гурао дубље у јаму.

Од самог почетка нашега процеса од АИД-а је примао награде. Састанци су били у Олову. Тада је Хамдо, брат тужитеља Суље Бабића, био директор хотела Терминал у Олову. Каркин се ту састајао с људима из АИД-а и све је било под њиховом контролом.

Када нам је Каркин први пут дошао, рекао нам је да ћемо бити осуђени на највише тридесет дана, и да за то вријеме шутимо, а они ће све завршити. Слично нам је говорио и Машић. Затим нас је поновно посјетио и увјеравао како ће истрага трајати највише шест мјесеци, након ћега ћемо изићи, само нека и даље наставимо шутјети. Говорио нам је како се неће моћи подићи оптужница јер за то нема никаквих елемената.

И трећи пут је рекао како нећемо бити осуђени, а то је било дан прије изрицања пресуде. Причао нам је како су га звали из владе, да га је звао Даутбашић и честитао му на начину обране. Ми смо, по његовим ријечима, сутра на слободи.

Међутим, изречена казна нас је доиста изненадила, и тог је тренутка потврђена наша сумња да је цијели процес ишао у неком другом смјеру.

— Јесте ли тада отказали Каркину?

Не, дао сам му још неких девет мјесеци времена. Зашто? То ћу вам илустрирати једним контактом с Бакиром Изетбеговићем. Бакира смо обавијестили о цијелој ствари и упозорили га да сада долази правоснажност и другоступањска одлука. Казали смо му како је Каркин рекао да ће преко суца извјеститеља Хаџиомерагића и других судаца у Вијећу на које има утјецај испословати обнову поступка, односно наше ослобађање. Бакир нам је рекао да ће нас, у случају да тако не буде, Алија, његов отац, аболирати.

 

Посјет из Хаага

Но, ништа није било од свега тога. Онога тренутка када је пресуда постала правоснажна успио сам ступити у тајне контакте с Фаруком Балијагићем, настојећи да служба не дозна за њих.

— Како сте ступили у контакт с хаашким истражитељима?

Они су тражили контакт са мном најприје преко мог одвјетника Балијагића. Он им је рекао да сам ја на издржавању казне и да они пошаљу позив. Затим су хаашки истражитељи службено послали позив влади, а влада га је прослиједила Министарству правде. Међутим, услиједиле су опструкције, све се ускомешало, а нитко ми није давао да свједочим. Након упућивања два-три позива и чвршћег става истражитеља, пребачен сам у војарну "Маршал Тито", гдје су истражитељи тада имали просторије. Свједочио сам неколико дана.

Након мене још је испитиван читав низ свједока иза којих стоје заповједне функције и који су били свједоци неких догађаја. Сви они су мање-више потврђивали постојање злочинаца и њихових активности.

Хаашки истражитељи тако темељито раде, што ме је угодно изненадило. Имају толико информација да је то задивљујуће, па су чак и у посједу низа оригиналних докумената.

— Што сте затим, заједно с Вашим одвјетником, подузели?

Обратили смо се Дому за људска права, многим међународним институцијама за заштиту људских права, америчком велепосланству, одјелима УН-а и Стате Департмента за борбу против тероризма. Значи, алармирали смо читаву међународну јавност упозоривши их да се настоје прикрити злочини у које је био укључен и највиши полицијско-војно-политички бошњачки врх.

— Јесте ли успјели?

Пред Домом за људска права двије смо године покушавали испословати обнову поступка. У међувремену је мој одвјетник правио жалбе Врховноме суду, Тужилаштву, Жупанијскоме суду... Међутим, сви су нас одбијали.

 

   

ОДВЈЕТНИК ЈОСИП МУСЕЛИМОВИЋ:
Процес особито великог ризика

Ја сам се први пут сусрео с господином Гараплијом и он је на мене оставио посебан дојам. Налази се у изврсном психичком стању и као млад, образован човјек устрајат ће у својој обрани, у доказивању своје невиности и разоткривању невјеројатних злочина.

Овај предмет је заиста невјеројатна прича о нашој, не тако давној прошлости. Наше судјеловање у овом казненом предмету бит ће примарно у заштити инг. Гараплије, а затим и у иницијалном потицају у стварању модерне правне државе.

Доктора Фарука Балијагића познајем неколико десетљећа, имамо врло конкретну и колегијалну сурадњу. Његова борба у случају Гараплија је на понос наше одвјетничке професије.

Надам се како ће се осигурати све претпоставке за нормално одржавање сједнице Вијећа Врховнога суда, а и нама бранитељима сигурност у раду. Морате знати да је овај казнени предмет, с аспекта особне сигурности, процес особито великог ризика.

Коначно, предложио сам др. Балијагићу да ову обрану обавимо без накнаде, односно без одвјетничкога хонорара. Наравно, он је то и прихватио, казао нам је одвјетник Јосип Муселимовић.

Обнова поступка

На нашу срећу, највећи правни ауторитети међународне заједнице из Дома за људска права и једне екипе хаашких истражитеља били су уз нас. У Дому за људска права пресуђено је с једним одлучујућим гласом предсједатеља да нам се обнови жалбени поступак. Против те одлуке били су, на жалост, то овдје морам рећи, сви домаћи суци. Два представника Бошњака, два представника Срба и два представника Хрвата.

— Када се, онда, надате обнови поступка?

Према неслужбеним информацијама, до тога ће доћи за неких петнаестак дана. Међутим, према неким сазнањима, сада се унутар самог Врховног суда појавила једна чудна ситуација. Многи суци избјегавају прихватити овај поступак. Једноставно не желе ући у поступак, јер знају да више нема намјештања. Морат ће судити по правди која треба бити једнака за све.

ОДВЈЕТНИК ФАРУК БАЛИЈАГИЋ:
Изетбеговићева тајна полиција
запалила архив

У сваком случају, против одређених судаца Дома за људска права поднијет ћу казнену пријаву Одјелу тужитељства Хаашког трибунала због покушаја спрјечавања и заташкавања ратних злочина које је починила терористичка скупина Шева. Од појединих судаца, предвођених Матом Тадићем, затражит ћу разлоге због чега су настојали да не дође до обнове поступка.

А прво питање које ће бити упућено прије отварања засједања Врховнога суда бит ће упућено Суљи Бабићу — остаје ли код оптужнице коју је подигао Мустафа Бисић или не. Јер на темељу свега онога што је у јавности изнесено и свих бивших истражних радњи, као и онога што смо колега Муселимовић и ја објаснили у нашој жалби, Суљо Бабић би морао одустати од оптужнице.

Иначе, недавно сам имао разговор с предсједником Врховнога суда Венцеславом Илићем информирајући се о почетку судског процеса. Међу осталим, замјерио сам му да је он, заједно са Суљом Бабићем, чуо за документ под кодираним именом Орао, и да се након тога догодила паљевина документације Изетбеговићеве тајне политичке полиције АИД у згради тадашњег Министарства полиције Федерације БиХ.

Имао сам информацију да ће се тај пожар догодити, односно да ће се ићи на уништавање документације. Због чега то Венцеслав Илић и Суљо Бабић нису спријечили? Илић ми је казао како ће се он кретати у границама казненог списа и да га не интересира та паљевина. На то сам му одговорио да он и господин Бабић нису ни столари, ни обућари, него правници с највећим правосудним позицијама које им је дао господин Изетбеговић.

Будући да су дознали и имали одлуку Дома за људска права, они су морали извршити осигурање и изузимање документације од Изетбеговићеве тајне политичке полиције АИД. На ту моју констатацију остао је без ријечи.

 

Алија је за све знао

— Из којих разлога у својој обрани тражите да на обновљеном поступку свједоче Алија Изетбеговић, Бакир Изетбеговић и Кемал Адемовић?

Адемовић је био наш изравни претпостављени. Вјеровао сам да се ради о непоткупљивом човјеку, о борцу за правду, с изграђеним моралним и људским кодексима. Међутим, он је сва та начела погазио и једноставно одрадио оно што му је било заповјеђено од стране појединих политичара. Адемовић нам је издао заповијед. Адемовић ме је сваки дан инструирао, давао ми смјернице и налоге што требам радити.

Што се тиче ове друге двојице, ту је ситуација мало друкчија. Кад је "афера" избила у јавност, Изетбеговић је изишао с једном симптоматичном изјавом за јавност. У њој је рекао да сматра да смо ми људи који су правоснажно осуђени за дјела која смо починили и како смо му се обратили једним писмом и признали "отмицу". Још је додао да вјерује Адемовићу како ми нисмо радили према налогу службе.

Но, оно што је точно јест да смо ми преко Бакира Изетбеговића контактирали директно с Алијом. Заправо, први контакт је био директно једним писмом још за вријеме истраге, које смо послали једним каналом до Алије и чији је примитак потврђен.

Други контакт је био директно с Бакиром Изетбеговићем, којему смо објаснили да смо радили према налогу, показали му налог и замолили га да с тим упозна Алију. И он га је упознао.

И трећи контакт било је једно писмо које смо заједнички послали службено Алији, у којему смо му дословно објаснили да смо као радници службе према налогу директора Адемовића лишили слободе и ухитили Неџада Херенду. А он послије правио конструкцију да смо му признали "отмицу". Ја га позивам јавно нека покаже то писмо у којему смо ми, наводно, признали отмицу.

Од самог почетка и један и други Изетбеговић знали су за акцију и за све детаље. Знали су и за активности Шева. Ако кажу да нису знали, онда су, барем, са свиме били упознати од тренутка када су примили наша писма. Зашто након тога ништа нису подузели, то нека они кажу. И зато ће бити позвани за свједоке.

 

(Крај)

 

http://groups.yahoo.com/group/sorabia/message/8433

 

Шеве, злочиначка постројба за ликвидацију, дјеловале су уз потпору Алије Изетбеговића  [1]

Шеве су вјежбали снајпером убијајући цивиле по Сарајеву [2]

 

 

 

Прочитајте

Радован Караџић

Архива

< децембар 2012 >
н п у с ч п с
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 27 28 29
30 31          

Помоћ за Републику Српску