• Decrease font size
  • Reset font size to default
  • Increase font size
Почетна страна Акценти Сведочанства Шеве су вјежбали снајпером убијајући цивиле по Сарајеву [2]
Шеве су вјежбали снајпером убијајући цивиле по Сарајеву [2] Штампа Ел. пошта
субота, 22 децембар 2012 21:52

Из Архиве:

УТОРАК 12. рујна 2000 | Слободна Далмација
Пишу: Анте ШУЉАК и Маријан СИВРИЋ

ЕКСКЛУЗИВНО: ЕДИН ГАРАПЛИЈА,

БИВШИ АГЕНТ ТАЈНЕ ПОЛИЦИЈЕ АИД, ОСУЂЕН НА
ТРИНАЕСТ ГОДИНА РОБИЈЕ И КЉУЧНИ СВЈЕДОК

О БОШЊАЧКИМ ЗЛОЧИНИМА (2)

 

"Шеве" би се попели на неке зграде и онда би гађали по Грбавици. Изабрали би неку жену, неку бабу, и онда би је гађали. Као да им је циљ био изазвати српску реакцију - У акцији "Требевић" једна скупина "шева" је имала задатак пуцати на припаднике Десете брдске бригаде Армије БиХ, а друга скупина је снајпером гађала постројбе које су биле послане ухитити њихове вође

По заповиједи директора АИД-а Кемала Адемовића, агент бошњачке тајне службе Един Гараплија са сурадницима ухитио је Неџада Херенду, једног од најактивнијих припадника Шева, злогласне паравојне постројбе, с намјером да од њега добије исказ о њихову дјеловању. Шеве су, иначе, дјеловали, под покровитељством највишег бошњачког политичког врха.

 

— Неколико дана након ухићења, Херенда је пронађен жив. Је ли вам побјегао?

У једном тренутку Херенда је искористио премореност оперативаца који су радили... Видите, око мјесец дана је Херенда био под нашом присмотром, па је онда након ухићења вршена оперативна обрада, односно узимања исказа три дана, што је било у складу с тада важећим законом. Људи су били преморени.

У једноме тренутку Херенда је искористио непажњу оперативца и покушао му отети оружје. Физички га је напао, гурали су се и дошло је до испаљења пиштоља који је у руци држао оперативац, а метак је Херенду ранио у ногу.

 

Тијело на цести

За то вријеме ја сам био на разговору код Адемовића. Добио сам шифрирану поруку да се хитно вратим у базу. Када сам се вратио, рекли су ми да је Херенда лакше рањен у ногу и да су му они пружили прву помоћ, завили рану, зауставили крварење. И тада су ме питали што да се ради. Обавијестио сам своје претпостављене, Адемовића и Машића, који је био задужен за координацију, а они су ми сугерирали да се Херенда склони.

— Како "склони"!? Је ли то значило да се убије? Што сте с њим направили?!

У једноме тренутку Херенда се онесвијестио, што од рањавања, што од психозе цијеле те ситуације. Међу нама се појавила и нека врста панике да Херенда није подлегао.

Машић је тврдио како је Херенда мртав и да му се тијело склони унаточ томе што сам га настојао увјерити да је Херенда жив и да га треба водити у болницу.

— И што сте одлучили?

На Машићево инзистирање да је Херенда мртав оставили смо његово тијело на једноме мјесту, покрај неке цесте...

— Но, по другој верзији тога догађаја Херенду су пронашли завезана у некој врећи, с ранама од метка на глави и ногама, али ипак жива... Тврдило се тада како је пуком срећом преживио намијењену му ликвидацију?

Херенда није имао простријелне ране на глави, него само огреботину. Послије је тврдио да је убачен у неку шахту. Међутим, све објективне чињенице с терена говоре да није могао бити убачен у шахту због уског отвора.

Дакле, постоји низ чињеница, што је послије и судски доказано, да Херенда лаже, да је конструирао своју причу. Чак је и судски вјештак утврдио да Херендине озљеде нису биле опасне за живот.

Оно што је поуздано и што је чињеница, јест да је Херенда био остављен покрај цесте, гдје је, по исказу очевидаца, и нађен.


Потресна сазнања

— Гдје је Херенда сада?

Постоје три опције о његовој судбини. По једној су га људи који су били директни налогодавци извршења његових недјела и скупине Шеве он склоњен у Аустралију. Друга је опција да је послије ликвидиран како би се спријечило даљње ширење цијелог случаја, а по трећој опцији Херенда је под присмотром истражитеља Хаашког трибунала који му припремају оптужницу због почињених злочина, и то је најближе истини.

  

Един Гараплија: »О дјеловању Шева дознао сам застрашујуће ствари

Захвала из Кабинета Алије Изетбеговића

Хаашки истражитељи, којима сам више дана давао исказ, имају један знаковит документ. Наиме, Алијин сестрић Бакир Садовић, звани Жујан, који је уједно и шеф Изетбеговићева кабинета, послао је писмо захвалницу Неџаду Угљену у којему му захваљује за једну акцију убијања цивила, углавном жена на Грбавици, коју су одрадили "шеве".


Само име постројбе Шеве није се много спомињало у јавности. На све могуће начине бошњачка власт настојала је прикрити њихово постојање.

Ипак, након што је ликвидиран Неџад Угљен, у једним сарајевским новинама објављена је осмртница с текстом "Поздрав Нећку од Шева".

— Колико сте од Херенде успјели дознати? Јесте ли били задовољни сазнањима?

Када говоримо, увјетно казано, о неком задовољењу... Оно што сам сазнао од Херенде мене је толико потресло... Те чињенице и такво изношење тих његових злодјела било је фрапантно.

— Је ли открио заповједни ланац Шева?

Он је казао како је заповједни ланац увијек ишао у смјеру Угљена, Алиспахића, Даутбашића, па све до потпоре највишег политичког врха с Изетбеговићем на челу.

А када говоримо о тим чињеницама, не само да смо сазнали све оно што смо и тражили него је Херенда био толико опширан, а послије се, како ми кажемо, "очепио" да је говорио доиста застрашујуће ствари.

— О чему, примјерице?

Ево... у једном тренутку, говорио је о обуци коју су завршили у Метковићу па су послије прошли камп Погорелице, након чега су, каже, редовито вјежбали снајперско дјеловање. "Гдје сте, Херенда, вјежбали дјеловање?" упитам га, а он вели да би се попели на неке коте и зграде те би онда гађали по Србима, тамо на Грбавици.

"Како сте гађали по Србима, селективно или не?" — Неселективно — каже Херенда. Изабрали би неку жену, неку бабу, тако он каже, и онда би је гађали, један би пратио, други би гађао.

Када сам га ја питао како је био сигуран да то није, рецимо, била Бошњакиња која је игром случаја остала на Грбавици, Херенда каже да су то гледали. Бирали су, каже, циљеве да бабе буду у црнини. То показује један доиста злочиначки Херендин карактер.

— Ти снајперисти... јесу ли то били професионалци, људи доведени са стране?

Они су имали неколико ових увјежбаних, са стране, а остали су пролазили обуку и вјежбали на начин како је то Херенда мало прије описао. Они, значи, уопће нису водили рачуна о томе убијају ли цивиле, жене, дјецу, старце... Нису водили рачуна о томе хоће ли то њихово дјеловање узвратити реакцијом.

— То им је, можда, био и циљ.

Сигурно да јест, али ипак ће то нетко некада ваљда и Херенду питати. Је ли им то био циљ или је ријеч о заповиједи за освету, одмазду...

 

Побијени заробљеници

— По сазнањима до којих сте дошли тијеком испитивања јесу ли, можда, Херенда и Шеве судјеловали у масакру дванаест заробљених цивила и војника 1992. године испред Дома полиције у Сарајеву?

Не само да је био тада тамо него је и окрварио руке. Наиме, та скупина цивила и ратних заробљеника доведена је испред Дома полиције. Што се даље догађало најбоље свједоче ријечи тадашњег заповједника специјалне јединице Драгана Викића у недавном интервјуу ТВ ОБН.

Викић каже како се у једноме тренутку чула рафална паљба. Када је пошао да види о чему се ради, обавијестили су га да су побијени сви заробљеници. На упит тко је то урадио, рекли су му да их побио Херенда.

Сам Херенда послије нама признаје да је пуцао у те људе. Он наводи и детаље како је то учинио, па каже: "Јесам, пуцао сам у њих. Када су попадали, извукао сам пиштољ. Пиштољем, појединачно, свакога сам још по један пут потврдио." Послије је добио задатак да их пренесе и спали како би покушао прикрити злочин.

Сарајевски Ромео и Јулија, Адмира и Бошко - њихово убојство снајпером ужаснуло је свијет, који је осудио »српски злочин«. Сада је јасно да је то (не)дјело бошњачких »шева« Када смо га питали зашто је то урадио, његова је обрана била да се радило о четницима. Као да се није радило о људима, као да је пуцао у дванаест кутија, а не у дванаест људи, ненаоружаних и завезаних.

Херенда је такођер рекао како му је Угљен заповједио да побије те заробљенике. Међутим, забрињавајућа је чињеница да нитко из правосуђа још није покренуо поступак расвјетљавања тог ратног злочина, иако Викић тврди да је након тога хитно извијестио тадашњег министра унутарњих послова Јусуфа Пушину и затражио ухићење Херенде и његову одговорност.

Но, нитко никада није процесуирао Херенду, као ни његове налогодавце.

— На сличан начин, дакле снајперским метком, убијен је своједобно и један француски припадник мировних снага. Стоје ли Шеве и иза тог убојства?

Да... Неслужбена је информација како је отворена истрага за то убојство, које се догодило код зграде Извршног вијећа, у средишту Сарајева, и за што постоје утемељене сумње да су то учинили Шеве. А Херенда је то у једном дијелу својег исказа и јасно потврдио.

По његову исказу тај француски војник је ликвидиран како би се оптужило Србе за тај злочин. Но, истражитељи, који су расвјетљавали тај случај, одмах су процијенили да метак није могао стићи са српских положаја на Грбавици, како је то у јавности пласирано.

Била се велика прашина дигла око тог случаја, но све су то Делић, Даутбашић, Мујезиновић и Угљен настојали прикрити, у чему су добрим дијелом и успјели.

 

Лажне обдукције

— Тко је ликвидирао двоје младих, дјевојку Муслиманку и младића Србина, на једном сарајевском мосту, црти разграничења? Тај злочин је потресао цијели свијет, а приписан је Србима.

Није истина. Ријеч је о перфидној пропаганди налогодаваца Шева, који су такву причу одмах пустили у оптјецај. И у вези с тим злочином Херенда је у исказу био прецизан те је навео да је дјевојку и младића побио Драган Божић хицима из снајпера. Чак нам је Херенда казао и мјесто одакле их је Божић сачекао и убио.

— Говорили сте да су се Шеве користили и методом тихе ликвидације. О чему се заправо ради?

Херенда нам је причао како је Даутбашић, заједно с инжењером кемије Фаиком Куловићем, пројектирао једну врсту инјекције која под јаком опругом тренутачно убризгава дозу цијанкалија у тијело жртве, што би изазивало тренутну смрт.

Након тога би се обавила обдукција коју је потписивао др Илијас Добрача. Он би у тој обдукцији констатирао како се радило о природној смрти, срчаном удару и слично.

Херенда је навео како су тако убили заступника СДС-а у Скупштини Р БиХ Најданића те једну особу у Зеници, чијег се имена сада не сјећам, али постоји писани траг у Херендину исказу.

— Јесу ли Шеве кориштене и за дјеловање на првим цртама обране, на Казанима, мјесту испод Требевића?

У тијеку операције "Требевић", односно покушаја лишавања слободе заповједника Десете брдске бригаде Мушана Топаловића Цаце и његових сурадника, Шеве су одиграли своју злочиначку улогу. То је било непознато јавности, а изишло је на видјело тек ухићењем Херенде.

Шеве су од својих налогодаваца из полицијског и војног врха, с једне стране Угљена и Алиспахића, а с друге стране Мујезиновића, Муслимовића и Јашаревића, добили специјални задатак, односно заповијед да побију што више припадника Десете брдске бригаде Армије БиХ. Били су подијељени у двије скупине, спремни за истодобно гађање.

Једна скупина је имала задатак гађати припаднике према којима је подузета акција "Требевић", дакле Десете брдске бригаде, а друга скупина је снајпером гађала припаднике постројба које су биле послане да изврше ухићења. Тада је дошло до једног крвопролића у којему је неколико људи изгубило живот, што је изазвало бурну реакцију, а послије је све то прерасло у један шири сукоб.

— Који је био крајњи циљ налогодаваца тог покоља?

Анализом свих тих сазнања добивених од Херенде, може се доћи до закључка да је задатак Шева тада био провоцирати унутарњи сукоб у Армији БиХ како би се, вјеројатно, ослабила обрамбена моћ на линијама према српском агресору.

 

Шверц дроге

— Имате ли сазнања по којима су "шеве" судјеловали у истјеривању Срба и Хрвата из њихових станова у Сарајеву?

Да, Херенда је навео неколико примјера пребацивања одређених људи српске и хрватске националности, за које су добивали задатке да их одведу и предају доље на Ступу или на другој страни, према Палама.

— Кому да их предају?

Ту није био прецизан, можда није знао точно одредити. Јер, његов задатак је био само да одведе те људе, односно да осигура њихов долазак. Он би их довео до договоренога мјеста, а што је даље било с тим људима, не зна се.

— Што вам је још казао Херенда?

Видите, Херенда је давао исказ три дана, значи седамдесет и два сата. Рекао је много доиста застрашујућих ствари. Пуно тога је речено, требало би много простора за све то..., да се све исприча око контаката у Низоземској, пријевозу дроге, пребацивања новца дипломатском поштом итд. Тога је заиста било много и застрашујуће.

— Кому сте давали све материјале у вези с Херендиним исказом?

Свакодневно су се нова сазнања у писаној форми предавала директору Адемовићу. Имали смо састанке на двије локације. Једна локација је била гробље Баре, на периферији Сарајева, а друга локација је била Велики парк у центру.

Атентат на Халиловића

Кад се генерал Сефер Халиловић разишао с политичким врхом, налогодавци из самога врха бошњачке власти издају заповијед Херенди да га ликвидира

— Тко је издао налог и како је извршен атентат на генерала Сефера Халиловића?

То је један врло опипљив тренутак у Херендину исказу. Зашто? Зато што се и тим случајем доказује да је активност Шева ишла не само према српском или хрватском дијелу него и у смјеру разрачунавања с политичким неистомишљеницима у бошњачкој хијерархији власти.

У то доба се генерал Сефер Халиловић разишао с војним и политичким бошњачким врхом, једноставно је склоњен с функције, након чега налогодавци из самога врха бошњачке власти издају заповијед Херенди да га ликвидира.

Акција се требала извршити тако да се постави експлозивна направа, након чега ће се оптужити српска страна за гранатирање. Атентат су одрадили у скупини, фамозној "тројци". Био је један специјалац за постављање направе, други који је вршио присмотру и, трећи, Херенда као шеф те скупине.

— Тко су била та двојица?

Имена се знају, прослијеђено је то истражним органима.

— Добро, што је даље било?

Улазне податке добивали су устаљеном путем од Мујезиновића, преко обавјештајних пунктова који су вршили присмотру и прислушкивање телефонских разговора. Од њих су добили информацију да је Сефер Халиловић кренуо својој кући. Претходне ноћи поставили су експлозивну направу тако што су је залијепили одоздо, с вањске стране терасе Халиловићева стана. За ту су се опцију одлучили јер је стан био на високом приземљу, па је то био најлакши начин.

За осматрање су узели један од својих пунктова који су имали директно насупрот том стану, с којега су осматрали и темпирали активирање направе. Направу су намјеравали активирали даљински и у том се тренутку за Сефера, могу тако казати, у све уплела судбина.

Сефер Халиловић се на путу до стана негдје задржао, а у међувремену је његов шурјак изишао на балкон са својом сестром, Сеферовом супругом. Шурјак је, на несрећу, био одјевен у маскирно одијело јер је био ангажиран у војсци, и у томе тренутку су Херенда и екипа помислили да се ради о генералу Халиловићу и активирали су направу.

У тој експлозији су погинули супруга Сефера Халиловића и њезин брат, а двоје малодобне дјеце је, на срећу, остало живо јер су се у тренутку експлозије налазили у другој соби.

Но, Херенда, и када је активирао експлозивну направу, није могао знати гдје су дјеца и хоће ли, можда, и она страдати. То најбоље опет показује злочиначки карактер Херенде и Шева, његових налагодаваца и мјера које су подузимали.

— Како је онда било могуће да се у јавности пласира прича о српском гранатирању Халиловићева стана?

Да, одмах је и обављено својеврсно маскирање ове операције. Наиме, бошњачка средства информирања блиска власти су објавила да се радило о српској, вјеројатно залуталој, гранати. На мјесто догађаја послани су и вјештаци. Само један, др Нешет Муминагић није подлегао притиску и утврдио је како се не ради о српској гранати, него је у извјешћу написао да се ради о постављеној експлозивној направи. Његово извјешће дуго је скривано од јавности.

Остали вјештаци су написали како се ради о српској гранати и њихову случајном поготку. Ето, то зорно показује начине маскирања терористичких активности Шева. Херенда је то потанко испричао јер је био на постављању и активирању те експлозивне направе.

 

(Крај у сутрашњем броју)

 

http://arhiv.slobodnadalmacija.hr/20000912/novosti2.htm

 

Шеве, злочиначка постројба за ликвидацију, дјеловале су уз потпору Алије Изетбеговића  [1]

Злочинце су проглашавали херојима, нас су жртвовали [3] 

 

 

Прочитајте

Радован Караџић

Архива

< децембар 2012 >
н п у с ч п с
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21
23 24 25 26 27 28 29
30 31          

Помоћ за Републику Српску