• Decrease font size
  • Reset font size to default
  • Increase font size
Почетна страна Акценти Сведочанства Шеве, злочиначка постројба за ликвидацију, дјеловале су уз потпору Алије Изетбеговића [1]
Шеве, злочиначка постројба за ликвидацију, дјеловале су уз потпору Алије Изетбеговића [1] Штампа Ел. пошта
Написао Слободна Далмација   
петак, 21 децембар 2012 23:36

Из Архиве:

ПОНЕДЈЕЉАК 11. рујна 2000 | Слободна Далмација

Пишу: Анте ШУЉАК и Маријан СИВРИЋ

ЕКСКЛУЗИВНО: ЕДИН ГАРАПЛИЈА


БИВШИ АГЕНТ ТАЈНЕ ПОЛИЦИЈЕ АИД, ОСУЂЕН
НА ТРИНАЕСТ ГОДИНА РОБИЈЕ, И КЉУЧНИ СВЈЕДОК


О БОШЊАЧКИМ ЗЛОЧИНИМА (1)

 

Шеве су настале почетком рата. Изравни њихов први наредбодавац био је Неџад Угљен, замјеник директора АИД-а, један од очева Шева био је и Асим Даутбашић, тадашњи шеф тајне полиције, а спонзори су били и сви министри полиције. Сви су имали јаку подршку највишега политичког врха, све до самог Алије Изетбеговића

У КПД-у Зеница Един Гараплија (32), бивши шеф Подцентра за тајно праћење, тајне бошњачке службе АИД (Агенција за истраживање и документацију), "одрађује" тринаест година робије. Та висока затворска казна изречена му је 1996. године на, како каже, монтираном процесу.

Гараплијина "кривња" је у томе што је, своједобо, по налогу директора АИД-а Кемала Адемовића, био на челу скупине агената АИД-а која је истраживала и докуметирала дјеловање Шева, злогласне тајне злочиначко-терористичке организације под директним заповједништвом, према Гараплијиним тврдњама, највишега бошњачког полицијско-политичког врха на челу с Алијом Изетбеговићем. Тијеком акције, такођер по заповиједи, отели су, заточили и испитивали Неџада Херенду, једног од водећих људи Шева.

 

Хаашки свједок

Послије, када је Херенда својим шефовима испричао што му се догодило, на брзину је организирано суђење Гараплији и његовим сурадницима. На крају процеса, у којем му је наложено да се брани шутњом, добио је укупно тринаест година робије, пет због отмице, и осам због наводног покушаја убојства Неџада Херенде.

Гараплија је договором бошњачкога политичког врха жртвован, а истина о Шевама се чувала далеко од очију јавности. Све док се за Гараплијин случај нису заинтересирали и хаашки истражитељи.

Више је дана у сарајевској војарни "Маршал Тито" Гараплија свједочио хаашким истражитељима, поставши тако кључним свједоком о бошњачким злочинима, чија заповједна линија сеже све до уреда Алије Изетбеговића.

У ексклузивном разговору за Слободну Далмацију, Един Гараплија, који се већ више од четири године налази иза решетака зеничког затвора, први пут јавно казује о догађањима тих ратних година у Сарајеву.

— Под којим околностима сте дошли на чело АИД-ова Подцентра за тајно праћење?

На мјесто шефа тог Подцентра поставио ме је 1996. године директор АИД-а Кемал Адемовић. Било је то вријеме реорганизације службе, значи, послије потписивања даyтонског споразума.

Након откривања кампа Погорелица, који је служио за тајну терористичку обуку, и ултиматума САД-а, републичко руководство је цијенило да се служба треба реорганизирати. Промијењен је и дотадашњи директор АИД-а Бакир Алиспахић, а на његово мјесто дошао је Кемал Адемовић.

 

Утјецајни људи

На једном састанку, гдје су били назочни Мустафа Хафизовић, тадашњи предсједник Зконодавно-правне комисије парламента, врло утјецајан човјек и близак политичком врху државе, Кемал Адемовић и ја, казано ми је да се на мене најозбиљније рачуна као једног од кључних помоћника и сурадника Адемовића у служби.

Тада ми је речено да ћу бити именован за шефа Подцентра, и да ћу преузети рад на документирању продора непријатељских, прије свега страних, служби унутар саме службе па и полицијско-војног и политичког врха.

— Што су вам биле прве задаће на новоме радноме мјесту?

Одмах након постављења, по налогу директора Адемовића, и уз политичку сугласност, почео сам формирати једну екипу већ прије доказаних људи који нису били уплетени у никакве криминогене активности. Та је екипа добила задатак да расвјетљава неке негативности, почевши од ратних злочина па до неких чисто криминалних радњи.

— Које сте конкретно ратне злочине истраживали?

Тијеком свог рада унутар Службе државне сигурности, прије, а послије АИД-а, радио сам на пословима документирања прије свега српских злочинаца. Потом смо радили на документирању злочина хрватских екстремиста, да би на крају добио задатак документирати недјела екстремиста и злочинаца међу Бошњацима.

Прије свега ту мислим на злочиначке активности јединице Шеве, која је била инструирана од дијела полицијско-војног врха под покровитељством одређених политичара.

— До којих сте информација дошли у истраживању злочина хрватских екстремиста?

Па сада, нема потребе да говорим о томе дијелу. Углавном моја улога у томе дијелу истраживања била је више техничког карактера, не директно оперативног.

Един Гараплија: Шеве су формиране на криминогеном профилу особа 

У Шеве су бирани они који су били спремни на све и нису презали ни од чега, поради неких материјалних интереса. У чланство су улазили судски вјештаци који су констатирали напрасне смрти као природне, људи који су пројектирали инјекције с отровима, што је такођер била једна од метода ликвидације. Начин њихова рада био је организиран на терористичком правцу дјеловања, значи у скупинама по два до три човјека

Операција Скок

— А злочина српских екстремиста?

Што се тиче истраживања српских злочина, ту смо ишли на активности врха СДС-а, прије свега Радована Караџића, Момчила Крајишника, Ратка Младића и других.

— Када сте добили задаћу да истражујете и бошњачке злочине?

То је сад већ била моја завршна операција на мјесту шефа Подцентра. Један од конкретних првих задатака био је документирати активности јединице Шеве.

— Јесте ли, док сте били шеф Подцентра за тајно праћење АИД-а, подузимали неке акције и према хрватским дужносницима?

Легални дио службе, којем сам и ја припадао, није подузимао такве мјере. То је подузимао један илегални, паралелни дио у служби који је давао и улазне информације Шевама. Тим дијелом је руководио Енвер Мујезиновић, један од бивших шефова КОС-а из Београда, који је из Србије дошао у Сарајево 1992. године на мјесто шефа тајне полиције. Мујезиновић им је уступио одређену технику за праћење и снимање разговора.

Послије, у једној операцији под кодним називом Скок, а по заповиједи свога претпостављеног, руководио сам изузимањем, односно уништавањем таквог једног електроничког нелегалног пункта и лишавањем слободе особа које су у том пункту биле затечене.

— Гдје је био тај пункт?

Био је у Сарајеву, на локацији Новог Сарајева. Ту су се, преко сурадника у Пошти, снимали разговори. Заплијенили смо око дванаест до четрнаест снимљених разговора.

 

Прислушкивања

— Разговори којих хрватских дужносника су били снимљени?

Јадранка Прлића, Крешимира Зубака, Невена Томића и других, углавном дужносника из реда представника хрватског народа у Федерацији.

— Како је уопће било могуће да се формира један такав нелегалан пункт АИД-а?

Људи који су радили у том нелегалном пункту били су под утјецајем и директном ингеренцијом Енвера Мујезиновића.

— А под чијом ингеренцијом је био Мујезиновић?

Очито је да је он имао нечију политичку подршку све вријеме. Мујезиновић је своједобно био шеф једног дијела огранка службе, па је суспендиран с мјеста шефа огранка и премјештен на мјесто савјетника унутар службе. То зорно показује да је и унутар саме службе постојао један паралелни сустав који је све вријеме слушао неког трећег, односно није радио легално у складу са законом.


Прва обука
- у Метковићу!

— Како је било могуће да Шеве једну од првих обука имају у Метковићу и јесу ли хрватске тајне службе имале о томе информација?

Сигурно. Има једна узречица која каже да је за рат потребно двоје, а за договор је потребно троје. Кад се неке ствари раде, онда треба бити договор са свих страна. Очито је јавности данас јасно гдје се то договарало и тко је у томе судјеловао.

Дакле, један дио Шева је имао обуку. Но неки припадници ту обуку нису имали, те се појавила потреба да се и за њих организира обука. То је било прије избијања сукоба Бошњака и Хрвата, дакле та обука у Метковићу била је договорена. Посредник је био Угљен. Он је био кључни човјек који се повезао с хрватским тајним службама и договорио обуку Шева на хрватском територију.

Јесу ли тада хрватске тајне службе знале праву намјену Шева, не могу улазити у то. Можда је та постројба у Метковић послана под паролом заједничке борбе против српског агресора.

— О којим се темама радило у тим снимљеним разговорима?

Добро, ни један озбиљнији разговор се не води телефоном.

— Што је послије било с тим пунктом?

Ми смо тај пункт расформирали, опрему смо изузели, вратили је натраг у службу. Јер та је опрема прије одузета нама. То је била опрема службе и Мујезиновић ју је нелегално изузео још док је контролирао један дио службе. Радило се о двије централе за прислушкивање, тзв. осмице.

Цијела акција је изведена по налогу Кемала Адемовића. Ухитили смо двојицу људи које смо затекли у пункту. Један од те двојице био је Србин. Одвели смо их у службу и предали на даљњу оперативну обраду.

 

Табу-тема

— Када сте се први пут сусрели с именом Шеве?

Чуо сам за њих у тијеку рата. Избила је једна афера када је смијењен шеф сарајевског СДС-а Мунир Алибабић Муња који је јавно рекао да постоји једна јединица Шеве.

Међутим, то је била табу-тема. У самој служби спомињање ријечи Шеве, било је попраћено ријечима — шути, главу ћеш изгубити! Дакле, сви су се прибојавали уопће спомињати то име.

— Што су, заправо, Шеве?

Шеве су биле постројба за ликвидацију која је постојала при Служби државне сигурности. Ту специјалну постројбу бившег републичког МУП-а БиХ формирао је 1992. године бивши министар полиције Алија Делимустафић уз сугласност највишег државног врха и самог Алије Изтебеговића. Та је постројба требала бити службено расформирана непосредно прије реорганизације службе, значи одмах након Даyтона. Неслужбено, Шеве су наставиле постојати изван структура службе.

Нови директор АИД-а Кемал Адемовић, након доласка у службу, није имао контролу над Шевама и зато је заповједио провјеру њихова рада. Добили смо информације с терена да су они и даље активни, да и даље раде, а када смо тражили потврду те информације службеним каналима сви су се ограђивали и рекли да су Шеве расформиране, што је побудило нашу сумњу.


Пљевљак и подузетник

Един Гараплија рођен је 1968. године у Пљевљи, а у Сарајеву живи од своје прве године живота.

Прије рата био је грађевински подузетник и да није било рата, никада се, каже, не би укључио у полицијске послове.
Кад је почела агресија, одлучио је остати у својој држави и супротставити се српском агресору. Укључио се, вели, у обрану још у бившој ЈНА, а затим је из Армије прешао у тадашњу Службу државне сигурности, негдје у липњу 1992. године.

У служби је, према властиту казивању, прошао све, од аналитике, технике, оперативног рада, да би на крају завршио на мјесту шефа Подцентра АИД-а за тајно праћење.
Ожењен је, отац је двију кћери.

Криминална база

Тада је, вјеројатно и уз одређену политичку подршку, Адемовић заповједио истрагу о Шевама.

Дакле, по мојим информацијама, Шеве су настале почетком рата. Изравни њихов први наредбодавац био је Неџад Угљен, замјеник директора АИД-а, који је ликвидиран одмах након избијања афере о Шевама. Осим Делимустафића, један од главних организатора и очева Шева био је и Асим Даутбашић, тадашњи шеф тајне полиције. Њихов конкретни спонзор био је Алија Делимустафић, а послије и сви министри полиције, почевши од Јосипа Пушине па завршно с Бакиром Алиспахићем.

Сви су они имали јаку подршку највишега политичког врха, све до самог Алије Изетбеговића и његова уреда.

— Какав је био профил људи који су чинили Шеве?

Поуздано се зна да су двојица у Шеве дошла из српске специјалне војне постројбе. То су рођаци Драган и Јосип Божић. Остали дио Шева је формиран на једном криминогеном профилу особе. Дакле, бирани су они који су били спремни на све и нису презали ни од чега, поради неких материјалних интереса.

— Је ли се зна точан број људи који су чинили Шеве, или је само њихова језгра била иста, а број се мијењао?

Точан број људи који су припадали Шевама вјеројатно се никада неће моћи утврдити. Зато што су Шеве у свом настанку имале петнаестак људи. Међутим, то се послије наставило ширити тако да су и сурадници који су на било који начин помагали, као што су судски вјештаци који су констатирали напрасне смрти као природне, добивали чланство у Шевама.

Ту спадају и људи који су пројектирали инјекције с отровима, што је такођер била једна од метода ликвидације којом су се служиле Шеве. Значи, сви су они били примљени у Шеве. Тај се број стално прогресивно повећавао.

Истина, Адемовић нам је своједобно дао један попис који му је наводно доставио Угљен, о особама које су биле распоређене у Шевама. Али на томе попису уопће није било особа које су, по нашим информацијама, представљале језгру Шева, и који су имали највише активности, прије свих Херенда, Божић и други.

— Јесу ли Шеве имале заповједника, како су били устројени?

Начин њихова рада био је организиран на терористичком правцу дјеловања, значи у скупинама по два до три човјека, у којима је један увијек добивао заповједничку позицију и који би био директан контакт с налогодавцима, односно с Угљеном, Алиспахићем, Даутбашићем и другима.

 

Новац на Ципар

— Имате ли информација да су се припадници Шева бавили прањем новца и шверцањем дроге за своје налогодавце?

Занимљив је податак који нам је открио Херенда, да је једном приликом пратио тадашњег директора Телекомуникација, у рату једно од најпрофитабилнијих подузећа у БиХ. Он је из земље изнио големе количине новца, чини ми се, у Француску. Другом приликом Херенда је, такођер, пратио неке трансфере новца према Бечу, па чак два пута и на Ципар.

Ту је Херенда био врло прецизан и говорио је како је то био чисто плаћенички посао. За то праћење добивао би унапријед договорем износ.

— Како је уопће дошло до тога да се ухити Неџад Херенда и тко је издао заповијед за његово ухићење?

Директор АИД-а Кемал Адемовић издао је заповијед о извођењу оперативне акције Орао која се требала извести у двије фазе. Прва је фаза била мотрење и праћење Херенде, јер је службена информација коју је Угљен прослиједио Адемовићу била да је Херенда развојачен. Но, информације с терена су говориле супротно.

Документирали смо да се Херенда често и редовно састаје с Угљеном, Алиспахићем, да иде према Сплиту, Аустрији, Италији. Примјерице, у пратњи Алиспахића био је и на састанку представника Интерпола који се одржао у Италији.

У неких мјесец дана екипа људи којом сам заповиједао обрадила је Херенду и ставила га под присмотру. Чак смо документирали и његову везу у једној криминалној операцији набаве оружја из Загреба. Било је ријеч о неком лакшем особном наоружању.

— Је ли са свим тим информацијама био упознат директор Адемовић?

Редовно сам га обавјештавао, након чега је он заповједио други дио операције, односно лишавање слободе Неџада Херенде, што смо ми и извели у једној оперативној акцији. Извели смо класичну полицијску операцију ухићења, при томе уважавајући све професионалне полицијске норме. Спријечили смо да Херенда употријеби ватрено оружје, иако је био наоружан.

Ухићење се извело по Адемовићеву налогу тајно, зато што, након почетних информација о активностима Шева, нисмо знали докле ће се све то одмотати и тко све стоји иза тога.

— Јесте ли при ухићењу код Херенде нашли некакав компромитирајући материјал?

Приликом Херендина ухићења код њега смо нашли дипломатску путовницу. Као носитељ криминогених активности и прије рата, по никаквом важећем закону Херенда није могао имати дипломатску путовницу.

 

"Склоњени" Херенда

Значи, нетко је из самога политичког врха дао сугласност за издавање такве путовнице Херенди, што му је омогућило несметан прелазак државне границе. Евидентирали смо да је само тијеком године дана Херенда има више од тридесет излазака из земље.

— Што је, након ухићења, било с Херендом?

Требало је човјека склонити без знања одређених групација на челу с Угљеном, Даутбашићем и другима, те онда узети исказ о његовим активностима. Дакле, након пребацивања Херенде у једну од база приступило се класичној полицијској истрази.

 


(Наставак у сутрашњем броју)

 

 

http://arhiv.slobodnadalmacija.hr/20000911/novosti2.htm

 

 

Шеве су вјежбали снајпером убијајући цивиле по Сарајеву [2] 

Злочинце су проглашавали херојима, нас су жртвовали [3] 

 

 

Прочитајте

Радован Караџић

Архива

< децембар 2012 >
н п у с ч п с
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31          

Помоћ за Републику Српску