• Decrease font size
  • Reset font size to default
  • Increase font size
Почетна страна Акценти Подела БиХ Како је о покушају подјеле БиХ извјештавао "Бошњачки аваз": Харакири у ’Холидej Инну’!
Како је о покушају подјеле БиХ извјештавао "Бошњачки аваз": Харакири у ’Холидej Инну’! Штампа Ел. пошта
Написао Дневни аваз   
уторак, 17 април 2012 00:00

Република босанска бива слављена као држава бошњачког народа у којој ће се он „полагано“ развијати без обзира што се она не може сматрати војно одрживом

Аутор Редакција | Објављено 11.04.2012. у 06:13  (Дневни аваз)

Факсимил насловнице првог броја „Бошњачког аваза“: Мекано је „не“ само сигнал агресорској страни

Један од ријетких медија који су отворено устали против подјеле БиХ на Бошњачком сабору 1993. године био је „Бошњачки аваз“, чији је оснивач и власник Фахрудин Радончић. „Бошњачки аваз“, из којег је настао данашњи „Дневни аваз“, у свом првом броју од 10. октобра 1993. недвосмислено је осудио ову авантуру. У интересу шире бх. јавности и цјеловитог сагледавања опасности идеје о подјели БиХ, на коју овај медији никада неће пристати, текст „Харакири у Холидаy Инну!“ преносимо у цијелости:

- Турбулентност политичких догађаја током посљедња два мјесеца, а поготово од претходног засједања Скупштине, не обећава ничега доброг народу Босне и Херцеговине. Круцијална државна питања се, преламањем преко кољена ургентности, претварају у најобичније логистичке проблеме недостатка или набавке струје, плина и свјеже хране, што се у глави просјечног грађанина све заједно претвара у мелодраматично питање „да ли ћу се икада више најести јањетине?“

 

Проглашен мир


Носталгија за нормалним животом добија (а и потицана је медијима) тако јак интензитет да се под њеном плимом може сакрити свака деструкција политичке будућности. Појединци, као Едхем Бичакчић из СДА, чак тврде да женевском подјелом Републике БиХ бошњачки народ није изгубио рат, јер је добио државу коју прије није имао.

Република босанска бива слављена као држава бошњачког народа у којој ће се он „полагано“ развијати, без обзира што се она не може, са свим својим неосигураним територијалним рукавцима, сматрати војно одрживом, осим ако нећемо трајно остати милитаризирана држава.

Најгушћа насељеност у Европи тог, углавном, неплодног територија и његова окруженост са два непријатељска државна гиганта, није изгледа никакав разлог да родитеље из врха босанске власти натјера да аборитирају свог монголоида. Они и даље инсистирају на томе да је подјела независне државе нужна, и стога заједно са непријатељима, праве унутарње границе да би подјела била легална.

Глума посланика да о нечему одлучују претворила се у пуку мимикрију када су установили да њихове обавезујуће упуте са аугустовског засједања нису у потпуности поштоване, пошто је речено да се „споразум не може прихватити у овом облику“. То су тужно констатирали, не усуђујући се ограничити компетенције одлучивања владајуће преговарачке групе. Уз то, није било питања везаних за разлоге потписивања споразума Изетбеговић - Крајишник којим се и Србији и Хрватској допушта могућност преузимања бх. територија само уз проведени референдум на окупираним територијима.

Споразум је потписан након пристајања паљанске „скупштине“ на женевски споразум, а предсједник Изетбеговић је допустио и уредио механизме распада РБиХ без икаквог уистину ултимативног војног притиска или неминовне политичке потребе. Посланци не само да нису тражили објашњење за тај чудновати акт него нису затражили на да прочитају женевски споразум распада РБиХ. Бесмисао тог понашања се финализирао скупштинском одлуком да се потпише женевски споразум, али ако се врате територије претежно настањене бошњачким живљем, а споразум је „неразвезив“!


Радончић: Снажно против подјеле земље


Таквим закључком који то логички није - оставља се довољно простора „преговарачком тиму“ да се цјењка и потписује што стигне не бијући одговоран никојем скупштинском принципу. Такав закључак је наводно одбијање, и опет наводно пристајање, а на сриједи је - ништа! Он у коначници не служи ни одбијању ни прихватању у значајном аспекту тог питања. Он служи само корекцијама за она четири процента територија додатих Републици босанској, након чега би споразум требао бити потписан.

Тај закључак је, дакле, само сигнал српској страни: потрудите се још мало и дајте нам та четири процента како бисмо у Сарајеву могли тврдити да смо, ето, „извукли“ трећину међународно признате државе за коју је погинуло 200 хиљада људи „зато што ми можемо живјети са Србима, али не можемо градити државу са њима“.

Замјена теза


Ако, дакле, неко у Сарајеву добије 33 посто територија РБиХ, он неће бити одговоран за хиљаде мртвих, за ненаоружаност народа, за мафију, шверц оружјем и храном, итд. Зато су стално у оптицају тезе да је агресор хтио уништити Бошњаке, а не освојити териториј. Наспрам тако схваћеног рата, народ на концу остаје сретан што је ико остао жив, а Босне, колико је остало остало.

Посљедња конзеквенца тог посла је асистирање у растурању Републике Босне и Херцеговине у превише редуцирану Републику босанску. Шта ће се догодити са политичким плурализмом, секуларном државом и индивидуалним правима грађана, можемо само закључивати по садашњем стању и методу формирања легитимно неизабраних сабора.  

Џепни парламент


Теза да се Бошњаци морају искључиво национално организирати у сврху свог опстанка доживјела је кадровско-операционализаторску кулминацију формирањем бошњачког „сабора“ којег нико није изабрао осим владајућа гарнитура, која се побринула да УНПРОФОР превезе све те наводне посланике. Тај џепни парламент владајуће скупине перспективно служи укидању Скупштине РБиХ, па на концу саме РБиХ, јер о њој не треба да одлучују изабрани посланици већ наводни представници народа изабрани у кабинетима владајуће странке.




http://www.dnevniavaz.ba/vijesti/teme/89676-kako-je-o-poku%C5%A1aju-podjele-bih-izvje%C5%A1tavao-%26quot%3Bbo%C5%A1nja%C4%8Dki-avaz%26quot%3B%3A-harakiri-u-%E2%80%99holiday-innu%E2%80%99!.html


 

Прочитајте

Радован Караџић

Архива

< април 2012 >
н п у с ч п с
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30          

Помоћ за Републику Српску