• Decrease font size
  • Reset font size to default
  • Increase font size
Почетна страна Акценти „Маркале“ Накнадна памет НАТО официра (2): О Маркалама без лажи
Накнадна памет НАТО официра (2): О Маркалама без лажи Штампа Ел. пошта
Написао Ј. Арсеновић - Вести   
четвртак, 29 јун 2017 17:06

Уторак 27.06.2017 | Ј. Арсеновић - Вести

Канадски официр Џон Расел пред Трибуналом изјавио да се у фебруару 1991. није могло утврдити ко је испалио гранату на пијацу у Сарајеву, за шта је одмах окривљена српска страна

Нападима искрености НАТО генерала и међународних изасланика у први мах највише су могли да се обрадују браниоци хашких оптуженика. Сведочења која би бацала другачије светло на узроке ратних страхота и конкретних злочина би им добродошла, тим пре што се профилу оваквих сведока никако не би могла пребацити пристрасност према српској страни у рату.

Један од оних који је хтео да се одазове позиву да буде део одбране Ратку Младићу био је канадски официр Џон Расел. Он је на суђењу ратном команданту Војске Републике Српске пред Трибуналом сведочио да се у фебруару 1994. није могло утврдити ко је испалио гранату на пијацу Маркале у Сарајеву, што је касније послужило као повод за увођење санкција и бомбардовање РС.

- И Војска РС и Армија БиХ су имале положаје у правцу из којег је граната, како је утврђено истрагом УН долетела - рекао је Расел, износећи своје лично уверење да је граната долетела са положаја Армије БиХ, што је и записао у свој ратни дневник.

Извештај телевизије ЦНН, која је исте вечери окривила српску страну за експлозију на Маркалама, Расел је назвао "пропагандом", с обзиром на то да у то у то време УН нису објавиле налазе истраге.

Десетак година пре Раселовог сведочења, НАТО официри и западни званичници тешко су се усуђивали да проговоре пред судом и тако ударе контру тада унисоној медијској хајци на Западу против Србије и Срба.

Када је шеф југословенског правног тима др Радослав Стојановић позвао Луиса Мекензија да сведочи пред Међународним судом правде, у процесу БиХ против СРЈ за геноцид, овај канадски генерал је рекао да пристаје под условом да није сведок ни једне од страна. Суд, међутим, није хтео да га позове, као што у списак сведока није уврстио ни првог команданта Унпрофора Сатиша Намбијара.

Индијац који је био од марта 1992. до марта 1993. на челу мировних снага УН, одударао је од једностраног посматрања узрочно-последичних догађаја у ратом захваћеној балканској земљи.

- Приказати Србе као зле, а све остале као добре, не само да је контрапродуктивно, већ је и непоштено. Према мом искуству, све су стране биле криве, али су само Срби признавали да нису анђели, док су други инсистирали на својој невиности. Свих 28.000 војника под мојом командом, као и представници Високог комесаријата УН за избеглице и Црвеног крста, с којима смо били у сталном контакту, нису регистровали никакав геноцид, сем убијања и масакара типичних за такву врсту сукоба. Верујем да нико од мојих наследника и њихових војника није видео ништа од онога што се тврдило у медијима - говорио је Намбијар, додајући да је био лењ да напише књигу о ономе што је доживео у првим годинама сукоба.


Бестселер Карла Битла

Највећи хит јесење издавачке сезоне у Шведској пре две деценије била је мемоарска проза Карла Билта. "Задатак Мир", тако му се звала књига, Билт је објавио само неколико месеци након што је предао дужност високог представника у Босни и Херцеговини. За само четири прве недеље продата је у 55.000 примерака, па је Билт с правом могао да се прогласи писцем бестселера. Трагикомични су делови где описује договоре око тога где да се састане ново Председништво Босне, у Сарајеву или Републици Српској. Иначе, Швеђанин је најблагонаклонији био према Алији Изетбеговићу којег је сматрао интелектуалцем, у односу на Милошевића и Туђмана.


Португалски генерал о Сребреници

Португалски генерал Карлос Мартинс Бранко, који је био на положају заменика шефа мисије војних посматрача УН за Хрватску и БиХ (1994-1996) у својим мемоарима "Рат на Балкану" анализира дешавања на подручју Сребренице, у јулу 1995.

"Да је постојао предумишљај да се изврши геноцид, Срби би затворили енклаву тако да нико не би могао да побегне. Уместо тога, напали су из два правца, са југоистока и истока, одакле су сконцентрисали своја нападачка дејства, остављајући коридоре за повлачење према северу и западу (...) нити би испланирали превоз седамнаест хиљада жена, деце и остарелих, као што се догодило 12. и 13. јула, захваљујући чему се скоро половина измештених домогла територије Федерације. Велики број становника Сребренице, који су успели да побегну, нашли су уточиште у Србији, где су затим провели неколико година а да их је ико дирао. Да би се тврдња о геноциду оправдала, било је неопходно сакрити неке незгодне чињенице које би ту тезу могле да компромитују", сведочио је Бранко.

 


http://www.vesti-online.com/Vesti/Tema-dana/656489/Naknadna-pamet-NATO-oficira-2-O-Markalama-bez-lazi

 

 

 

 

 

Прочитајте

Радован Караџић

Архива

< јун 2017 >
н п у с ч п с
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 30  

Помоћ за Републику Српску