• Decrease font size
  • Reset font size to default
  • Increase font size
Почетна страна Акценти са суђења ГОРДАН МИЛИНИЋ, дипломата од каријере
ГОРДАН МИЛИНИЋ, дипломата од каријере Штампа Ел. пошта
Написао Слободна Босна   
субота, 15 јун 2013 21:24

Сведочење некадашњег саветниказа безбедност председника РС др Радована Караџића изазвало је бурне реакције у бх федерацији. Преносимо писање Слободне Босне (оригални текст можете преузети на дну стране).

 

Субота, 15. Јуни 2013 у 11:55

Међу десетинама сведока одбране РАДОВАНА КАРАЏИЋА који су посљедњих недјеља продефиловали кроз судницу Трибунала у Хаагу посебно је упечатљиво било овоседмично свједочење ГОРДАНА МИЛИНИЋА, Караџићевог ратног савјетника за безбједност, вишегодишњег „каријерног дипломате“ БиХ и актуелног министра-савјетника у МИП-у БиХ; преносимо дијелове његовог скандалозног хашког свједочења

Гордан Милинић, бивши савјетник за безбједност Радована Караџића, који је свједочио прије неколико дана у Караџићеву одбрану у Хаагу, негирао је да је у Сребреници почињен геноцид и устврдио како Караџић као предсједник Републике Српске није имао практично никакве надлежности над Војском РС-а и њеним Главним штабом.

Милинић, по професији одвјетник, био је Караџићев савјетник у периоду од фебруара 1994. до децембра 1995. године. Након завршетка рата био је амбасадор БиХ у Јерменији и Русији, а неко вријеме обављао је и функцију генералног конзула у Штутгарту. Овај босанскохерцеговачки дипломата, „заслужан“ за једно од најскандалознијих свједочења у Хаагу, чије су дијелове протеклих дана пренијели бројни медији у региону и свијету, данас је упосленик Министарства вањских послова БиХ којим руководи Златко Лагумџија. Некадашњи Караџићев савјетник запослен је као министар-савјетник у Одјелу за Азију и Африку МВП-а, а шеф му је Љубо Грковић, такођер бивши Караџићев близак сарадник.

Дипломата Милинић је, према властитом свједочењу, за вријеме рата био један од главних Караџићевих повјереника. Његов посао је подразумијевао, између осталог, примање извјештаја од Војске РС-а и сигурносних служби о ситуацији на терену. Милинић је у Хаагу свједочио како је Караџић имао великих проблема са ауторитетом када је ријеч о Главном штабу Војске РС-а. Према његовим ријечима, Караџић није успијевао успоставити контролу над војском, а један од највећих проблема био је „недостатак војне дисциплине“. „Генералска клика хтјела је да преузме власт“, казао је Милинић, а према његовим ријечима командант Војске Републике Српске генерал Ратко Младић „неколико пута је рекао да би желио да буде предсједник РС-а“.

„Ја сам човјек који је знао све тајне у Републици Српској у то вријеме“, похвалио се свједок Милинић у Хаагу, додајући да Војском РС-а током рата није командовао Караџић. „Сви су видјели да нешто није како треба, али предсједник (Караџић, оп.а.) је био немоћан. Да се Радована Караџића питало, ниједна особа не би изгубила живот у Босни и Херцеговини, нико не би био убијен. Радован Караџић био је миротворац. Ишао је на мировне конференције. Тражио је мирна рјешења. Увијек је говорио: 'Ми, Срби, боримо се лијевом руком, као боксери који се само бране, ми чекамо мир и тражимо мир.' То је главна ствар на коју је предсједник све вријеме био фокусиран.“

Другог дана свједочења у Хаагу, Гордан Милинић одговарао је на питања оптужбе о документима и директивама које је 1995. потписивао Радован Караџић, а односе се на Сребреницу и Жепу. Према Милинићевим тврдњама, Караџић није потписао наредбу о заузимању територије Теочака, Сребренице, Жепе и Горажда - а ако је неким случајем нешто слично и потписао, учинио је то „у незнању“?! Међу доказима оптужбе уврштена је и тзв. Директива бр. 7, Караџићев налог за Сребреницу и Жепу у којем, између осталог, стоји: „Планираним и добро осмишљеним борбеним операцијама створити неподношљиву ситуацију тоталне несигурности, без наде за даљњи живот и опстанак становника Сребренице и Жепе.“

„То нису Караџићеве ријечи, оне су дошле из нечијег другог ума и наравно да су неприкладне и погрешне“, казао је Милинић. „Прије свега, желим вам скренути пажњу да овај документ није валидан. Сумњам да је потпис на њему Караџићев“, закључио је овај искусни дипломата и упосленик Лагумџијиног Министарства вањских послова.

И наставак Милинићевог свједочења у Хаагу протекао је у сличном тону - Караџићу су разни документи често били подметнути, није ни знао шта потписује, неки од тих докумената су и фалсификовани јер немају одговарајући печат, тврди Милинић. Но, најскандалознији дио његовог свједочења односи се на геноцид почињен у Сребреници. Према Милинићевим ријечима, у Сребреници се није десио ни геноцид, нити присилно протјеривање цивилног становништва. Свако ко је желио да напусти град могао је отићи.

А погинуло је само пар стотина Муслимана, и то у борбама, тврди бивши Караџићев савјетник: „Није било никаквог присилног измјештања. Људи су питали да иду у Тузлу, рекли су да желе да иду код својих јер је ово (Сребреница) сада српска територија. Нико није протјеран. Хтјели су да оду, нису жељели да живе на туђој територији. Исто као што ни ја нисам желио да живим у Мостару, јер је то хрватски и муслимански град. И ја сам такођер избјеглица.“

На питање тужитеља слаже ли се да су мушкарци муслимани масовно убијани након пада Сребренице, Милинић је одговорио: „Никако, никако. Био сам свједок свега. Примио сам обавјештења од државне сигурности да је 15.000 муслимана напустило подручје Сребренице. Прошли су кроз линије српске војске и дошли до Зворника, хтјели су да га запале.“

У појединим дијеловима свог исказа Милинић се отворено подсмјехивао сребреничким жртвама, наводећи да је мезарје у Поточарима „велика фарса и подвала“, будући да тамо нису сахрањене жртве злочина већ „они који су умрли природном смрћу“. Рекао је и да је након рата на босанскохерцеговачким изборима само на биралишту за дијаспору у Бечу било пријављено хиљаду муслимана из Сребренице који су били на списковима убијених. Тврдњу оптужбе да је Војска Републике Српске стријељала хиљаде муслиманских мушкараца након пада Сребренице Милинић је назвао „муслиманском пропагандом“ коју су подржале одређене свјетске силе:

„Можда могу прихватити да је изгинуло њих пар стотина, али већина их је погинула у борби. Све је то била муслиманска пропаганда. Алија Изетбеговић је лично планирао операцију да окриви Србе како би НАТО бомбардовао Србе. За то је жртвовао властити народ. Исламски џихад је такав да ће они без проблема жртвовати хиљаде својих људи само да остваре своје циљеве. У то вријеме нисмо знали шта је џихад, сада знамо. Алија Изетбеговић убија властите људе како би кривица пала на Србе. Њему стотину људи не значи ништа, али Србе ће међународна заједница зато гледати као злочинце. Сребреница је велика намјештаљка. Кажем вам, људи су убијени у борби“, закључио је Гордан Милинић.

 

М. Радевић

http://www.slobodna-bosna.ba/vijest/8590/gordan_milinic_diplomata_od_karijere.html

 

Сведок: Сребреница је намештаљка

Караџић није знао за убиства у Сребреници?

 

 

 

Прочитајте

Радован Караџић

Архива

< јун 2013 >
н п у с ч п с
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30            

Помоћ за Републику Српску