• Decrease font size
  • Reset font size to default
  • Increase font size
Почетна страна Акценти са суђења МАЈОР РАСЕЛ: Чини ми се да су БиХ снаге саме на себе пуцале
МАЈОР РАСЕЛ: Чини ми се да су БиХ снаге саме на себе пуцале Штампа Ел. пошта
Написао Факти   
петак, 02 новембар 2012 13:43

16:52 31.10.2012 | Марија М. Зарић | Факти

ТРИ ВИСОКА ЗАПАДНА ОФИЦИРА ПОСВЕДОЧИЛА У ХАГУ ДА НЕМА НИКАКВИХ ДОКАЗА ДА СУ ЗА МАРКАЛЕ-2 КРИВИ СРБИ

  •      Генерал Мишел Готје: „Пројектил на пијацу Маркале могла је да испали било која од зараћених страна”
  •     Канадски мајор Џон Расел био запањен што је „попречни угао” био такав да је пројектил морао да заобиђе оближњу зграду. Зато је закључио да је удаљеност са које је граната испаљена заправо била ближа, а не даља
  •     Пуковник Стефан Жудри такође сматра - ако је циљ био да се погоди пијаца Маркале - да би починицу најбоље било да је пројектил испалио са неког од оближњих кровова (а не са српских положаја)
  •     Ако имамо на уму да је минобацач индиректно оружје које није прецизно, већ да испаљује гранату у неко дефинисано подручје, онда је врло мало вероватно да се једном гранатом погоди пијаца – закључио је Жудри

    ТРОЈИЦА високих официра УН у БиХ сложила су се данас у Хашком трибуналу да не постоји ни један материјални доказ везан за инцидент Маркале-2 који би са сигурношћу могао да покаже – која је од зараћених страна испалила гранату на ову сарајевску пијацу, и са које удаљености.

         Пред већем судије О-гон Квона у процесу против Радована Караџића данас су у судници три Трибунала, рекордном брзином испитана три сведока одбране, о спорним околностима везаним за наводно гранатирање Маракала 5. фебруара 1994. године у Сарајеву.

         Последњи сведок овог напорног судског дана, генерал-потпуковник Мишел Готје, који је каријеру завршио као командант свих канадских снага у иностранству, говорио је о својој улози вође тима задуженог да спроведе истрагу о овом инциденту. А изнео је - као и његови предходници, сведоци мајор Џон Расел и пуковник Стефан Жудри - недвосмислени закључак да је апсолутно немогуће утврдити ко је и одакле бацио гранату на Маркале.

         - Истражни тим је закључио да је експлозију 5. фебруара на пијаци Маркале проузроковала једна минобацачка граната од 120 мм испаљена из смера од 330 до 420 мила и са удаљености између 300 и 5551 метра. Будући да се удаљеност до извора паљбе протезала са обе стране линије сукоба, закључили смо да је то недовољно да се докаже да је ова или она страна испалила тај минобацачки пројектил. Тај пројектил је могао да испали било која од зараћених страна – био је закључак овог генерала.

         Готјеов тим отпочео истрагу о инциденту на Маркалама тек 12. фебруара 1994, пар дана после самог догађаја. Том приликом су утврдили да је прву анализу кратера обавио УН тим из Четвртог француског батаљона, отприлике у 14 сати на дан експлозије.

         - Екипа тог батаљона пронашла је репно крилце 120 милиметарског минобацачког пројектила у кратеру кад је стигла на лице места – предочавао је скраћени исказ сведока оптужени председник Републике Српске: - Један од припадника тима Ф4, капетан Сегар рекао му је да су аналитичари, кад су вадили репно крилце (гранате), морали да одломе ивицу асфалта по ивици кратера и да повећају рупу направљену око пенетрације крилца. Ископавајући репно крилце из кратера, француски батаљон четири је према томе `узнемирио интегритет кратера` што је утицало на све анализе које су уследиле. Притом нису измерили ни дубину ни угао упада пројектила.

         Истражна екипа генерала Готјеа такође је сазнала и да је канадски мајор Џон Расел, војни помоћник специјалног изасланика генералног секретара, обавио анализу кратера отприлике око 15.30 на дан експлозије, при чему је израчунао да је улазни угао био између 1200 и 1300 мм.

         - Кад су они стигли на место експлозије 11. фебруара 1994, дакле шест дана касније, припадници истражне екипе прегледали су кратер и установили да је и даље било могуће тачно измерити смер доласка ватре због тога што трагови шарнела на плочинику нису дирани, а смер самог тунела упаљача није се могао променити. Три падника УН независно су израчунала - на основу стања у којем се налазио кратер - да је смер ватре био између 330 и 420 мила од тачке детонације. На основу стања кратера у то време закључили су да није било могуће проценити упадни угао уз било какву прихватљиву грешку, као и да је тај угао морао да буде измерен док је упаљач још био у земљи, а што није учињено 5. фебруара – пренео је Караџић мишљење тима форензичара тима, истичући да су они проценили да, због протека времена, резултати мерења од 11. фебруаара нису довољно тачни да би се могли користити као основа за утвђивање кривца за гранатирање.

         И пошто што је тужилаштво на кратко преузело унакрсно испитивање, Караџић је још једном затражио од сведока да се изјасни да ли остаје при овом исказу:

    С обзиром на све што смо чули од тужилаштва, да ли се појавило на суђењу ишта што би променило ваше основне закључке? Посебно у смислу одговорности и алокације ко је испалио гранату?

         - Не – остао је доследан свом мишљењу генерал.

         Готјеовом сведочењу предходило је и исказ већ поменутог мајора Џона Расела. Овај пензионисани официр мировних снага Канаде, који је 1994. радио при Унпрофору у Сарајеву, у својству војног саветника, такође је направио анализу кратера у неколико наврата:

         - Мајор је приметио да су мртви и рањени одвезени са места догађаја, као и да је тај чин увелико пореметио доказе попут места фрагмената. И цело подручје је било увелико почишћено. Г. Расел је тад једино био у могућности да установи приближни смер доласка паљбе и дошао до закључка да је пројектил дошао из правца исток – североисток – објаснио је Караџић.

         Расел је, преноси оптужени, био запањен што је попречни угао био такав да је пројектил морао да заобиђе оближњу зграду, због чега је закључио да је удаљеност са које је граната испаљена заправо била ближа, а не даља.

         - На основу чињеница дошао је до закључка да није било могуће установити удаљеност коју је прешао пројектил. С обзиром да су обе стране биле на подручју са којег је могао да буде испаљен, није могао са сигурношћу да дође до закључка ко га је испалио.

         Мајор је проучио рупу пројектила, али није измерио дубину. Том приликом је приметио и да је рупа била оштећена. Такође је назначио и да не мора да значи да је пројектил прелето велико подручје, како би се стабилизатор ту пронашао.

         - Мајор се сећа да је на CNN у вечерњем програму речено да су босански Срби гранатирали пијацу. Он верује да је то био резултат пропаганде и да је од тада свугде било успостављено мишљење да су босански Срби испалили пројектил – преноси Караџић, са чиме се нешто раније сложио и први сведок испитан током овог радног дана.

         Расел је иначе водио и свој лични дневник. Иза поноћи 6. фебруара је записао следеће: „Око 12 и 10 граната је ударила пијацу у Старом граду и у тренутку док пишем (00:15, 6. фебруара '94), пронађено је 68 мртвих и 198 рањених. То је највећи број страдалих од једног пројектила у задња 22 месеца. Требало је да направим брзу анализу кратера. Иако сам се сложио који је смер из којег је дошао пројектил, не слажем се по питању раздаљине, верујући да су БиХ снаге саме на себе пуцале. Многи на лицу места се неће сложити са тиме, а ја верујем другачије...“

         Неколико дана након експлозије мајор Расел је пратио извесне службенике УН до дела Сарајева где су бошњачке стране држале минобацаче. Један од особља УН носио је крилца која је покупио на лицу места у експлозији на Маркалама, и када су пронашли минобацаче од 120 мм, који су били ручно израђени, мајор је упоредио место заваривања на њима са местом вара на крилцима која су нађена на пијаци. Имали су идентичан калибар и боју, као и вар, који је био исти.

         Након унакрсног испитивања тужилаштва, које је учинило све да пољуља сведокову сигурност у детаље његовог исказе, оптужени Караџић је затражио додатно испитивање:

    Да ли ишта што сте чули данас од тужилаштва мења ваш закључак да није могло бити утвђено са које стране је испаљена граната – није околишао оптужени.

         - Немам никакву сумњу у то да нисам био у стању да утврдим тачан просек и удаљеност те гранате, јер минимални и максимални домет те гранате обухватају обе стране – није се поколебао сведок.

    Само нам још реците: шта вас је навело да у свом дневнику помислите да је можда једна страна сама себе бомбардовала. Да ли је било речи о томе и да ли је тај феномен био у ваздуху?

         - То је био мој лични утисак и чини ми се да је до тога дошло, јер у извештају чињенице нису доказале да је једна од страна испалила пројектил.

         Иначе, радни дан у Хагу отворен је сведочењем канадског пуковника Стефана Жудрија, који, иако посматрач УН у то време, није учествовао директно у истрази, али је као експерт за теренске анализе кратера показао иницијативу да самостално истражи случај Маркале.

         - Жудри је имао велику суздржаност поводом процедуре коришћене за анализу кратера на пијаци и о томе како су ти резултати употребљени. За почетак, теренска анализа кратера није била довољно прецизна да се одреди кривица па чак ни под савршеним условима. Чињеница да је већина информација у овом случају прикупљана сатима, па чак и данима након експлозије, уместо да се то урадило одмах, сведок сматра да је то довело у питање праве резулате истраживања. У другим теренским ситуацијама, таква анализа би била неприхватљива – читао је сведоков сумирани исказ отпужени.

         Пуковник Жудри је, наиме, приметио да силазна путања пројектила минобацача 120 милиметара која је експлодирала на пијаци Маркале не би могла да буде поуздано измерена, јер је прва екипа УН помакла реп и тако померила угао кратера, чиме је дакле помакла силазну путању, што је драстично утицало на прецизну рачуницу одакле је пројектил испаљен.

         - А ако се не познаје тај силазни угао, онда је немогуће тачно израчунати количину пуњења, домет и максималну и минималну дистанцу коју је пројектил прешао. Ипак, на основу материјала УН и користећи стручно знање, пуковник Жудри је дошао до следећих закључака: установио је ограничену и непоуздану природу закључака на основу којих је одређена кривица једне стране, нарочито на ратиштима бивше Југославије где се нашироко веровало да су све снаге користиле тактику преваре у политичке сврхе. Међутим користећи податке УН, ипак је дошао до закључка да је до испаљења дошло из подручја које је североисточно од Сарајева где је територија била 90 посто под контролом босанске Владе у том тренутку – предочио је Караџић.

         Жудри је такође сматрао, ако је циљ био да се погоди пијаца Маркале, да би починицу било најпаметније да је пројектил испалио са неких од оближњих кровова, јер је до пијаце било јако тешко да се допре. Ово становиште највише је и заинтересовало тужиоца Алана Тигера, током унакрсног испитивања:

    Према вашем мишљењу, да ли је то само могућност у разматрању или имате неке процене? – упитао је Тигер.

         - У мојој коначној демонстрацији пред званичницима Унпрофора, истакао сам да при анализи кратера треба узети у озбир и пратити неке ствари које нису урађене. Указао сам да то истичем из перспективе артиљерца. У нормалној ситуацији, оваква анализа УН била би одбачена јер се није располагало нормалним информацијама, путем којих може да се дође до уобичајене анализе. Не закључујем да је то вероватна ситуација, већ алтернативна могућност. Пројектил је могао да падне на земљу под готово било којим углом – објашњавао је сведок.

         - И сматрате да је у пет минута пре доласка званичника Унпрофора неко уметнуо стабилизатор у земљу – поновио је сведокову тврњу тужилац и наставио: - Ви дакле тврдите да је међу свим оним мртвима и умирућима неко дошао и забио стабилизатор, а да га нико није видео и то пре него што је стигао Унпрофор или босанска полиција?

         - Да - кратко и категорично је завршио сведок.

         Кад је поново преузео исптивање свог сведока, отпуженог Караџића интересовало је да ли је и зашто би било важно да је тог дана (а сведок тврди да није) било других граната и гранатирања.

         - Ако следимо логику да је циљано да мина експлодира на пијаци, онда морамо да закључимо, будући да се не ради о индиректној ватри, да је онај који гађа морао врло прецизно да циља. А ако имамо на уму да индиректно оружје није прецизно, већ да испаљује гранату у неко дефинисано подручје, онда је врло мало вероватно да се једном гранатом погоди пијаца – завршио је пуковник своје обраћање пред судом.

 

 

http://fakti.org/serbian-point/karadzic/major-rasel-cini-mi-se-da-su-bih-snage-same-na-sebe-pucale

 

 

 

 

 

Прочитајте

Радован Караџић

Архива

< новембар 2012 >
н п у с ч п с
        1 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30  

Помоћ за Републику Српску